Izvor: BKTV News, 12.Jul.2014, 13:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Penziona reforma – “na rate” i postepeno
„Doteralo cara do duvara“, prosto narodski rečeno – država kreće u reformu penzionog sistema. U situaciji kada se čak 14 odsto BDP izdvaja za penzije (što je za tri procenta više nego u Mađarskoj i Sloveniji a čak pet-šest odsto više od Bugarske ili Slovačke), kada praktično jedan zaposleni izdržava jednog penzionera (održiv bi bio odnos najmanje 2,5 prema 1 u korist zaposlenih), kada spadamo medju veoma staru naciju – čak 17 odsto populacije ima više od 65 godina, a za sedam godina u tom dobu biće čak 21 odsto stanovnika, a i jedina smo zemlja u Istočnoj Evropi koja u vreme krize od 2008. godine nije počela reformu penzionog sistema. I u svemu tome, prosečna penzija je jedva 200 evra.
Ovo je očigledno još jedna od ključnih ekonomskih oblasti u kojoj jednostavno više nema čekanja sa reformama. A ekononomske vlasti su se opredelile za reformu penzionog sistema koja će biti postepena – obzirom da previdja da se starosna granica za odlazak u penziju za žene poveća na 65 godina i na taj način izjednači sa muškarcima, i to u etapama do 2032. godine. Svake godine do 2020. ta bi starosna granica za žene bila uvećavana po šest meseci godišnje i te godine bi dostigla 63 godine života, a posle te godine bi bila uvećavana postepeno po dva meseca godišnje i 2032. bi dostigla 65 godina života. Te godine bi i za žene i za muškarce važila odredba po kojoj osiguranik stiče pravo na starosnu penziju kad navrši 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja ili, kao i dosad, kad navrši 45 godina staža osiguranja . Godine staža osiguranja potrebne za odlazak u prevremenu starosnu penziju za žene i muškarce trebalo bi postepenim uvećavanjem za po osam meseci godišnje da budu izjednačene – 40 godina – do 2024. godine.
Ekonomske vlasti posebnu pažnju su posvetili pooštravanju kriterijuma za prevremenu penziju, s obzirom da se u Srbiji čak 70 odsto muškaraca i 50 odsto žena penzioniše pre zakonske starosne granice. Sa jedne strane, postepenim dodavanjem po osam meseci godišnje povećavala bi se i starosna granica za prevremeno penzionisanje i žena i muškaraca, pa bi 2024. godine i žene i muškarci pravo na prevremenu starosnu penziju sticali kad navrše najmanje 40 godina staža osiguranja i najmanje 60 godina života. Sa druge strane, uvodi se i destimulacija ili kazneni penali za prevremeni odlazak u penziju. Naime, visina prevremene starosne penzije umanjivaće se za 0,34 odsto za svaki mesec pre navršenih propisanih godina života za starosnu penziju u godini kad je zahtev podnet. Umanjenje ne može iznositi više od 20,4 odsto.
Činjenicu da će poreska reforma više pogoditi žene, zakonodavci pokušavaju da ublaže odredbama koje se odnose na uvećanje radnog staža za žene koje su rodile decu. Naime, dok su dosad samo žene koje su rodile treće dete imale pravo na uvećanje radnog staža u trajanju od dve godine, prema aktuelnom predlogu,, ženi koja je rodila jedno dete radni staž će biti uvećan za šest meseci, a ženi koja je rodila dvoje dece za godinu dana.
Iako će poreska reforma nekima (a možda i mnogima) izgledati oštra, treba razumeti da je u većini zemalja u zapadnoj Evropi starosna granica za odlazak u penziju za žene 67 godina. U istočnoj Evropi minimum je 65 godina, a u Crnoj Gori je na primer i za muškarce i za žene 67 godina. Dok je na primer granica za odlazak u penziju u Republici Srpskoj i Hrvatskoj 65 godina i za muškarce i za žene.
Poreska reforma će podrazumevati i pooštravanje uslova za beneficirani radni staž i preciznije definisanje koji poslovi mogu nositi ovu vrstu povlastice.
Penziona reforma će sigurno pomoći Srbiji i u pregovorima sa MMF-om, jer je ova reformska mera već odavno jedan od prioritetnih zahteva Fonda prema našoj zemlji. Medutim, isto tako stručnjaci upozoravaju da podizanje starosne granice, i to postepeno, neće odmah rešiti problem deficita u Penzionom ondu, i da bi možda trebalo razmisliti da o mogućnosti da se na primer Penzioni fond transformiše u ograničeni investicioni fond, koji bi kapital obezbedio prodajom državne imovine, i koji bi postepeno, uz druge mere penzione reforme, mogao da se više ili manje odvoji od budžeta.
Ipak, na kraju ne treba zaboraviti činjenicu da je pravo rešenje za probleme u penzionom fondu, povećanje broja zaposlenih koji će novac uplaćivati u taj fond. Sadašnji odnos od oko 1,7 miliona zaposlenih prema 1,6 miliona penzionera je apsolutno neodrživ na duže vreme.
I zato se i ovaj ekonomski problem, kao i drugi ključni problemi srpske ekonomije, mora rešavati posebno kroz nove investicije, nova radna mesta, i nove radnike koji će uplaćivati doprinose u penzioni fond. A koji će donositi i veću proizvodnju, veći BDP, veće prihode budžeta, bolje plate, i naravno bolji život. I zato ,,reforma svih reformi“ mora biti borba za nova radna mesta. Što više novih radnih mesta, to će manje biti problema. To je cilj kojem moramo stremiti svi zajedno.
Autor: Zoran Pavić
The post Penziona reforma – “na rate” i postepeno appeared first on BK Televizija - BKTV News - Telefakt.
