Izvor: Blic, 14.Nov.2008, 09:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Penzije veće 10 odsto, zarade na ledu
Posle mukotrpnih pregovora Vlada Srbije je juče po podne prihvatila zahtev SPS-PUPS-JS da ne ukida vanredno povećanje penzija od 10 odsto, koje važi za dva poslednja meseca ove godine, dok se zarade zaposlenih u javnom sektoru zamrzavaju na sadašnjem nivou do oktobra iduće godine.
Delegacija Međunarodnog monetarnog fonda stavila je izvršnu vlast pred dilemu - povećati penzije ili zamrznuti zarade u javnom sektoru >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << kako bi budžetski deficit u narednoj godini bio „samo” 500 miliona evra, a članovi delegacije nisu napuštali Beograd sve dok u vladajućoj koaliciji nije postignut sporazum. O tome šta je utanačila vladajuća koalicija zna se samo iz izjave Đure Perića (PUPS) u kojoj je dodao da je do epiloga došlo na sastanku koalicije SPS-PUPS-JS sa premijerom Cvetkovićem. Kako je rekao, „finansijska situacija biće kontrolisana kvartalno radi eventualnih korekcija u zavisnosti od mogućnosti budžeta”.
Jedini ustupak PUPS sveo se na to da su saglasni s tim da se povećanje prosečne penzije do nivoa 70 odsto prosečne zarade, zbog svetske finansijske krize, odloži za sledeću godinu. Obavešteni izvor „Blica” otkriva da se, na samom kraju pregovora, debatovalo o dve varijante. Prva je bila - smanjenje desetoprocentnog povećanja penzija za novembar i decembar ove godine na pet odsto, s tim da preostalih pet procenata najstariji građani vanredno dobiju u 2009. Kao druga opcija pominjana je ona koja je i usvojena: ostaje ovogodišnje vanredno povećanje penzija od 10 odsto, ali se zato kompletnom javnom sektoru zamrzavaju plate na sadašnjem nivou. Ova opcija prilično je nelagodna za premijera Cvetkovića i njegov kabinet zbog mogućih štrajkova i nezadovoljstva zaposlenih u javnom sektoru.
Ekonomisti su složni u oceni da teret krize valja prebaciti na sve društvene segmente, tako da svi manje-više jednako stegnu kaiš dok prođe globalna finansijska, moguće i privredna kriza.
Tako Nebojša Savić, profesor na Fakultetu za ekonomiju i finansije, naglašava da je do jednokratnog povećanja penzija od 10 odsto došlo pre pomenute finansijske krize i da bi sada, u promenjenim okolnostima, „prikladnija varijanta bilo ukinuti tu povišicu i teret krize ravnomerno raspodeliti”.
- Mislim da je jedino razumno rešenje da svi segmenti društva snose posledice krize tako što će biti usporen rast zarada, neće biti inflacije, čime ćemo sačuvati nivo dohotka iz ove godine ili možda imati malo bolji - kaže Savić. - U suprotnom, imaćemo rizik da inflacija bude veća od planiranih osam odsto, što bi dovelo do toga da sadašnji rast primanja bude kratkog daha jer bi ga mogla pojesti inflacija. Ako nema opštedruštvene spremnosti da se smanje ukupni javni rashodi, mora se ići na mere monetarne politike, a to znači rast kamatne stope, što dovodi do poskupljenje kredita, a što, opet, pritiska NBS da pooštri uslove kreditiranja, a to bi se reflektovalo na privredu - ističe profesor Savić.
Aleksandar Stevanović, saradnik Centra za slobodno tržište, ističe da kada jedna država ima problem s novcem, nema prostora da se povećavaju ni plate ni penzije.
- Međutim, taj problem nije samo ekonomske prirode, to je i osetljivo političko pitanje, pa pretpostavljam da će biti nađeno neko kompromisno rešenje. Da je naša vlada odlučna, mogla bi da zamrzne i jedno i drugo, tu nema prioriteta - ističe Stevanović.
Goran Nikolić, saradnik PKS, kaže da su dosadašnji zahtevi MMF bili usmereni ka smanjenju javne potrošnje i da njima nije bitno kako će se to ostvariti.
- Povećanje penzija od 10 odsto nosi u narednoj godini javnu potrošnju od jedan odsto bruto domaćeg proizvoda, a to nije malo, to je blizu 30 milijardi dinara, pa taj novac treba naći na nekoj drugoj strani - ističe Nikolić.
Nikolić objašnjava da je eventualna mera Vlade koja se odnosi na zamrzavanje plata zaposlenima u javnom sektoru dobra mera štednje.
- Što se tiče aranžmana sa MMF, bićemo u situaciji da se jeftinije zadužimo, a pozitivna stvar je to što može da dovede do stabilizacije kursa i da podstakne izvoz. U svakom slučaju, sa MMF je lakše nego bez njega - ističe Nikolić.
Uzdrmali koaliciju
Sa Krkobabićem je u četiri oka pregovarao premijer Cvetković.Predstavnici PUPS insistirali su na ispunjenju predizbornog obećanja uz pretnje da će uskratiti poverenje Vladi ukoliko povišica od deseto odsto bude ukinuta. Kako u poslaničkoj grupi PUPS ima pet poslanika čiji mandati ne zavise od koalicije DS sa SPS i JS, ovakav „penzionerski štap” ozbiljno je uzdrmao ostatak koalicije koja ima 128 poslanika i gubitkom Krkobabićevih mandata - izgubila bi skupštinsku većinu.
Postignut dogovor sa MMF
Delegacije Vlade Srbije i MMF sinoć su postigle dogovor o ekonomskom programu u okviru petnaestomesečnog stend-baj aranžmana, čija je svrha očuvanje makroekonomske i finansijske stabilnosti u Srbiji. U saopštenju navedeno je da je sa MMF dogovoreno da za iduću godinu budžetski deficit bude 1,5 odsto bruto domaćeg proizvoda, odnosno oko 500 miliona evra. Ova informacija puštena je u javnost tek nakon što je unutar vladajuće koalicije dogovoreno da se, radi postizanja pomenutog budžetskog deficita, penzije ne smanjuju ali da zarade u javnom sektoru ostanu na istom nivou. Paralelno sa tim, postignut je unutarkoalicioni dogovor na nivou članova Vlade o merama štednje prilikom izrade predloga budžeta za 2009. godinu, koji obuhvata i to da "rashodi za plate, penzije i subvencije budu izbalansirani na način da se ostvari makroekonomska stabilnost”.
D. V.
