Izvor: TvojPortal.com, 24.Apr.2012, 12:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Penzije u Srbiji, II 2012
Republički fond PIO počeo je ove godine da objavljuje statistički bilten, što će omogućiti dragocene uvide u razna pitanja penzionog sistema. Ovde ćemo izneti samo par osnovnih podataka.Na osnovu podataka iz biltena u februaru ove godine bilo je 46.890 korisnika vojnih penzija, što starosnih (24.107), invalidskih (6.191) i porodičnih (16.592). Prosečna vojna penzija iznela je 42.206 dinara, što je za 78% više nego prosečna penzija ostalih zaposlenih.
Ovaj >> Pročitaj celu vest na sajtu TvojPortal.com << broj vojnih penzionera je veoma značajan kako bi smo ustanovili ukupan broj isplaćenih penzija, on je izneo 1.687.921 u februaru.
Prema podacima RZS-a procenjeni broj zaposlenih u pravnim licima i preduzetničkom sektoru izneo je 1.730.530 lica u februaru, te je u ovom mesecu na 100 penzionera dolazilo 102,5 zaposlenih.
Međutim, pošto je u februaru, kao i u ostalim mesecima, mesečnu zaradu primilo 80 do 100 hiljada manje zaposlenih od njihovog broja, dolazimo do činjenice da je na 1.688 hiljada isplaćenih penzionerskih čekova bilo oko 1.630 hiljada isplaćenih zarada, što znači da je na 100 penzija bilo oko 96,6 zarada.
Na osnovu ovih podataka može se zaključiti da je u Srbiji još krajem 2010. godine, ili početkom 2011. godine broj isplaćenih penzija premašio broj isplaćenih zarada.
Duža vremenska serija o kretanju broja penzionera i prosečnim penzijama, a koja bi uključivala i profesionalna vojna lica, ne postoji, tako da ćemo se ovim podacima uporedivo baviti tek od 2013. godine.
Kada se pomnože broj penzionera i prosečne penzije dolazimo do fonda isplaćenih penzija koji je u februaru izneo 37,7 milijardi dinara. Deleći ovu svotu sa brojem penzionera dolazimo do prosečne penzije svih kategorija od 22.335 dinara.
U strukturi svih penzionera starosne penzije prima 57,2% korisnika (966 hiljada), invalidske 20,8% (350 hiljada) i porodične 22% (371 hiljada).
Prosečna zarada u februaru iznela je 40.003 dinara. Prosečna penzija za sve korisnike bila je 55,8% prosečne neto zarade. Međutim, kada pogledamo strukturu penzionera odstupanja su relativno velika: starosna vojna penzija je 21,8 iznad prosečne plate, a porodična poljoprivredna 87% manja. Prosečna starosna za zaposlene (27.149 dinara) bila je na 67,9% vrednosti prosečne zarade.
Penzije iznad prosečne zarade u februaru je primilio 131.953 penzionera iz zaposlenih, 21.412 vojnih, 5.898 samostalnih i 58 poljoprivrednih.
Po posebnim propisima u kategoriji zaposlenih penzije je u februaru primilo 134.005 lica. Tako imamo:
Prema posebnim saveznim propisima:
Učesnike NOR-a pre 9.9.1943 – 12.718 lica (prosečna penzija 28.582 dinara)
Nosioce spomenica iz 1941. godine – 1.314 (45.659RSD)
Savezno MIP – 213 (44.366RSD)
Savezno MUP – 1.301 (40.512RSD)
Administrativne penzije – 1.054 (31.180RSD)
Prema posebnim republičkim propisima:
Učesnici NOR-a posle 9.9.1943 – 44.652 (22.100RSD)
Borci na odgovornim dužnicima – 499 (30.792RSD)
Republičko MUP – 22.867 (41.650RSD)
Izuzetne penzije – 225 (32.839RSD)
Akademici – 28 (57.901RSD)
Rudari – 2.243 (23.681RSD)
Prof.vojna lica 46.890 (42.206RSD).
Učesnika NOR-a, boraca ima i kod samostalnih delatnosti (1.716 lica), a i među poljoprivrednicima (5.013 lica). Interesantno je da je najveća razlika između učesnika NOR-a do i nakon 1943. godine kod poljoprivrednih penzionera: 271 je bio u NOR-u pre 9.9.1943. a čak 4.739 nakon tog datuma, dok je kod zaposlenih odnos 12.718 prema 44.652 lica.
Interesantno je da je ukupan broj korisnika penzija iz učešća u NOR-u, zaslužnih boraca u februaru bio 65.906 lica i primili su penzije u iznosu od 1.451,7 miliona dinara. Interesantno je, jer ako pođemo od pretpostavke da se u NOR išlo sa 20 godina, a rat je završen sa prosečnih 24 godine, prosečna starost učesnika NOR-a trebalo bi da danas bude 91 godina. Stoga bi bilo dobro da se uporedi ovaj broj boraca sa popisanim brojem osoba starijih od 90 godina prema popisu stanovništva iz prošle godine, a kako bi se utvrdilo da li su i bebe i deca ratovali pre 67 godina.
Korisnika novčane naknade za pomoć i negu drugog lica u februaru je u kategoriji zaposlenih primilo 61.486 lica (6.389 kojima je to jedino pravo po 7.581RSD i 55.097 uz penziju po 14.456RSD), u prosečnom iznosu od 13.742RSD, što je 845 miliona dinara. Kod vojnih lica bilo je 1.574 po 13.774RSD što je još 21,7 miliona dinara, kod samostalnih delatnosti 2.703 po 14.329RSD što je 38,7 miliona dinara i kod poljoprivrednika 10.764 lica po 14.547RSD, što je 156,6 miliona dinara. Ukupno je isplaćeno 76.527 naknada u ukupnom iznosu od 1,1 milijardi dinara.
Korisnika naknada za telesno oštećenje bilo je u februaru 82.143 lica sa prosečnim iznosom od 1.315 hiljada dinara, 970 vojnih lica po 995 dinara, 1754 samostalnih po 1.597 dinara i 1.423 poljoprivrednika po 2.136 dinara. Ukupno je isplaćeno 86.290 naknada, prosečno po 1.331RSD u ukupnoj vrednosti od 114,8 miliona dinara.
Početak objavljivanja statističkog biltena Republičkog fonda PIO je odlična vest za analitički rad, a kako bi se što bolje sagledala problematika penzionog sistema pre bilo kakvih reformi kojima će se, sasvim izvesno, smanjiti isplate najstarijim licima u Srbiji, kao i onima koji su stekli prava pre starosne granice. Nominalno ili realno, sasvim nebitno.
Prema podacima Biltena javne finansije Ministarstva finansija ukupni rashodi i izdaci RFPIO u prošloj godini izneli su 500.445,2 miliona dinara, u čemu su:
Prava iz socijalnog osiguranja 493.669,2 miliona dinara
Rashodi za zaposlene 3.682,4
Korišćenje roba i usluga 2.510,6
Kapitalni izdaci 378,5
Nabavka finansijske imovine 117,3
Otplata kamata 49,2
Ostali rashodi 28,9
i donacije i transferi 9,1 miliona dinara.
Pogledaj vesti o: Penzija
