Izvor: B92, 28.Avg.2011, 02:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Penzije odnesu privredi 2 mlrd. EUR
Beograd -- Poboljšanje i osavremenjivanje penzionog i invalidskog sistema biće zadatak naredne vlade i parlamenta, složili su se Vlada Srbije i Međunarodni monetarni fond.
Da li, međutim, imamo vremena za čekanje?
Dragoljub Rajić, član UO Fonda PIO ispred Unije poslodavaca Srbije, kaže da smo "već deset godina pojeli. A da će nam se desiti ovakav kolaps u penzijskom sistemu upozoravala nas je svojevremeno i Svetska banka. Da smo makar sa ozbiljnijom reformom počeli >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << pet godina ranije danas bi nam bilo mnogo lakše".
Prema oceni organizacije čiji je on član, penzijski sistem u Srbiji je sasvim neodrživ i nalazi se u ozbiljnom problemu. Rajić kaže da je "čak 48 odsto para u kasi Fonda dotacija države" i dodaje da "Srbija ne može da razvija svoju privredu ako godišnje dve milijarde evra izgubi zato što mora da dotira Fond PIO".
Penzija pala ispod 60 odsto plate
Da se kola kreću nizbrdo vidi se i iz zvanične statitike. Prema podacima Fonda PIO, u junu, kada je prosečna neto zarada iznosila 39.322 dinara, učešće prosečne penzije iz kategorije zaposlenih je u toj plati iznosilo 59 odsto, što je čak sedam odsto manje nego u prethodnom mesecu. Slični su rasponi i među osiguranicima nekadašnjeg Fonda za samostalne delatnosti, a pad su osetili i penzionisani poljoprivrednici.
On kaže da "ni trend ne postaje bolji jer je i demografska struktura sve nepovoljnija. Već danas mladi zarađuju za tuđe penzije. I prosečna penzija je sve manja i sve više opada u odnosu na prosečnu platu. Ako se ovako nastavi, sledeće godine će teško biti isplatiti sve penzije".
"Država će morati dobro da se pomuči da napuni sopstveni budžet, a još više da ga napuni toliko da može sebi da priušti izdvajanje od 200 milijardi dinara za penzije. Tolika izdvajanja nisu bila ni u najgore vreme sankcija", kaže Rajić.
Predstavnik Unije poslodavaca naglašava da se reforma se mora sprovoditi postepeno, ali se ne može više odlagati, jer "sada Fond ima ulogu običnog protočnog računa".
"Svih 3.100 zaposlenih zapravo rade samo na obračunu penzija. Fond više ne raspolaže ni svojom imovinom ni akcijama u preduzećima koje poseduje. Punih 30 godina on je imao ingerencije nad svojim novcem, a danas je ostao bez njih. To je suprotno svim načelima poslovanja koje postoje u drugim zemljama. Svuda penzijski fond ima veliki kapital, a samo u našoj sa njim ne može ništa", kaže Rajić.
On navodi da je zato u prvoj reformskoj fazi neophodno Fondu vratiti neke ingerencije koje je izgubio, uspostaviti kontrolu nad uplatma doprinosa, a istovremeno suzbijati, jasnim merama, sivu ekonomiju. Ovim je merama moguće smanjiti deficit Fonda za od 10 do 15 odsto već u prvoj godini.
Stiže 40.000 novih penzionera
Srbija će naredne godine dobiti između 35.000 i 40.000 novih penzionera za koje će u republičkom budžetu biti potrebno obezbediti novac za isplatu penzija - računica je potpredsednika vlade Jovana Krkobabića. Ako se tome doda i redovno povećanje penzionerskih čekova koje sleduje u toj godini, biće potrebno između 50 i 60 dodatnih milijardi dinara. Ako penzije u narednoj godini nastave da rastu istom dinamikom kao i ove, samo za ”pokrivanje” tog rasta potrebno će biti još 47 milijardi dinara.
Da se najstarijima ne smeši ni bolje sutra, strahuje i Milan Nenadić, član UO Fonda PIO i predsednik Saveza penzionera Vojvodine. On upozorava na loš aranžaman koji smo sklopili sa MMF i uvrstili ga u novi zakon. Njegove nas posledice tek očekuju.
"Od 2013, čim prestanu da važe prelazne i olakšavajuće odredbe novog Zakona o PIO, doći će do još nepovoljnijih računica. Sada se penzije usklađuju sa troškovima života i polovinom rasta BDP, a od 2013. će se usklađivati uglavnom samo sa inflacijom, a BDP će se uzimati u obzir samo u izuzetnim slučajevima", kaže on.
Nenadić navodi da "zbog toga sve liči na to da svesno zadržavamo siromaštvo među penzionerima, naročito ako se u obzir uzme i to da već sada oko 234.000 penzionera iz kategorije zaposlenih i samostalnih delatnosti i 94,5 odsto, odnosno 210.515 bivših poljoprivrednika prima manje od 12.077 dinara mesečno".
Penzije su, tako, i prema mišljenju sindikalca, sve bliže socijalnoj pomoći umesto zarađenom dobitku. "Poenta je da će penzija biti i dalje, jer to država garantuje, ali će na ovaj način one biti sve manje. Već danas 63 odsto penzionera prima manje od 23.000 dinara mesečno, koliko iznosi prosečna penzija. A to je kritično", smatra i Milorad Mijatović, član UO Fonda PIO ispred SSSS.
On naglašava i da "ovaj tempo neće moći da se izdrži. Sada 1,75 miliona ljudi radi za 1,6 miliona peznionera. Neminovno mora doći do kolapsa. A da se to ne bi desilo, država daje garancije. Pitanje je, međutim, i koliko će to država moći da plaća. Stanje u Penzijskom fondu je veoma ozbiljno i radi se o nacionalnom pitanju. Zato se on mora reformisati. A pre svega depolitizovati. Fond ne sme biti vlasništvo nijedne partije ni grupe ljudi".
Potencijalnih 1,6 miliona glasača
Dragoljub Rajić, član UO Fonda PIO ispred Unije poslodavaca Srbije, kaže da je "armija od 1,6 miliona penzionera je ozbiljna glasačka mašina i to mnogi koriste pričajući kako su zapravo spacioci Fonda. A tim 'spasiocima' više ništa nije ostalo za spasavanje i nemaju šta da čuvaju. Ostale su samo bajke".
Mijatović dodaje da se, bez obzira na trenutno stanje, ništa ne može promeniti preko noći i da se do pomaka ne dolazi ni brzo ni lako. Neka se pitanja, međutim, moraju odmah rešavati.
"Prvo se mora poći od toga kako se Fond uopšte puni! Zbog neuplaćenih doprinosa Fond je do sada na gubitku čak 230 milijardi dinara, a naplativo je jedva 20 milijardi. To je nečuveno! Pri tom, niko u državi ne može da iznese listu dužnika. Pa čak ni ja, kao član Upravnog odbora, ne znam ko sve duguje Fondu. Zašto se to krije? E, to je prioritetno za rešavanje. Ako treba da se vrati služba društvenog knjigovodstva, hajde da je vratimo pa da opet, kao nekada, nema plate bez uplate doprinosa", naglašava on.
U kabinetu Jovana Krkobabića, potpredsednika Vlade, zaduženog za socijalnu politiku, kažu da je rešenje u - zapošljavanju. "Tek tada bi se popravio odnos između onih koji uplaćuju doprinose u penzioni fond i onih koji taj fond koriste. Rešenje je i u doslednoj i efikasnoj fiskalnoj politici, na čemu je MMF posebno insistirao", kažu u Krkobabićevom kabinetu.
Delegacija MMF, na čelu sa Albertom Jegerom, insistirala je i na zaoštravanju kriterijuma kod ostvarivanja prava iz PIO ”kako se ne bi stvarale pretpostavke za zaobilaženje propisa”. "To se, pre svega, odnosi na povezivanje staža, koje je kao neko nepisano pravilo, postalo obaveza države, ali i na buduće odlučivanje o dodelama nacionalnih penzija", kažu u kabinetu Krkobabića.
