Izvor: BKTV News, 07.Jul.2013, 18:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Penzije ne dira nijedna vlast
Fiskalni savet ne odustaje od toga da „spasi” javne finansije što im je, uostalom, i posao. Njihovi predlozi za štednju uglavnom se odnose na najveću budžetsku stavku – plate i penzije i, valjda zato, po pravilu budu odbijeni. U ovaj tabu ne dira nijedna vlast.
Kao mera štednje za ovu godinu odbijen im je predlog da se zamrznu plate u javnom sektoru i penzije, a sada je na nož dočekano i to što su za 2014, kao prevenciju dužničke krize u naredim godinama, tražili uvođenje >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << takozvanog solidarnog poreza na primanja veća od prosečnih.
Javnost je već negativno reagovala na predloženu „solidarnost”, iako je jasno da bi takav poreski namet penzionera s 30.000 dinara mesečnih primanja koštao 500 dinara, dok bi zaposleni u javnom sektoru koji prima 50.000 dinara dobio hiljadu dinara manje. Da li je to prevelika dažbina da država ne dospe u sličnu situaciju poput Grčke na šta upozorava Fiskalni savet?
Čini se da jeste, jer su predlog osudili i oni na čiji džep udara, ali i ministar finansija Mlađan Dinkić koji je, prilikom rasprave o rebalansu budžeta priznao da je državni proračun za ovu godinu bilo teško planirati, a da će za narednu biti još teže. Početni trošak javnog duga za državu u ovoj godini bila je glavnica duga od 3,5 milijardi evra i 800 miliona evra za kamatu. „Na glavnicu dospeva sve veća kamata i u 2014. godini startni trošak će biti 4,5 milijarde evra za glavnicu i kamatu”, rekao je ministar.
Rečju, sve više se zadužujemo i sve više novca dajemo na kamate. Dogodine kamate će nas koštati milijardu evra i praktično će „pojesti” sve uštede koje su s mukom napravljene na drugim rashodima.
U Fiskalnom savetu kažu da je 4,5 milijardi evra o kojima je govorio i ministar finansija teško obezbediti. Poređenja radi, to je vrednost od gotovo tri „Telekoma” koji, opet, u prethodnom pokušaju prodaje, niko nije hteo da kupi po traženoj ceni. Moraćemo i dalje da se zadužujemo, što kod drugih država, što na međunarodnom tržištu na kome je to sve skuplje.
Oni ističu da njihov predlog za uvođenje solidarnog poreza podrazumeva uštedu od 350 miliona evra, odnosno oko 40 milijardi dinara, a toliko je po njihovim računicama potrebno da se u narednim godinama zaustavi rast javnog duga koji je već dostigao 62 odsto BDP-a.
Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, kaže da nije iznenađen što je predlog uvođenja solidarnog poreza odbijen, jer je to nepopularna mera i niko iz vladajuće koalicije ne bi rizikovao da izgubi političke poene.
“Ova mera ima značajne efekte kako sa fiskalnog tako i sa ekonomskog stanovišta, kao i sa stanovišta pravičnosti. Njome bi se značajno smanjio fiskalni deficit i na taj način usporilo zaduživanje države. Sa stanovišta privrede, i dugoročnih interesa građana, bolje je da se kroz smanjenje plata i penzija umanji tekuća potrošnja, nego da država ide na smanjenje investicija za infrastrukturu, ili smanjenje izdataka za zdravstvo, obrazovanje, vojsku. Smanjenje javnih investicija bilo bi loše za privredu i građane kako u kratkom tako i u dugom roku, dok bi smanjenje tekućih nabavki imalo određen negativan uticaj na privredu u kratkom roku. U pomenutom predlogu ne treba zanemariti ni aspekt pravičnosti, jer su i zaposleni u javnom sektoru i penzioneri u mnogo boljoj poziciji odskoro milion nezaposlenih, ali i od mnogih zaposlenih u privatnom sektoru.”
Po njemu, ukoliko kreatori fiskalne politike odbijaju ovaj predlog, treba jasno da kažu koje je njihovo rešenje za smanjenje budžetskog deficita. Alternativna rešenja sigurno postoje, ali ih nema baš mnogo, a osim toga svako od njih treba ne samo da obezbedi smanjenje fiskalnog deficita za oko 40 milijardi dinara u narednoj godini, nego i da bude prihvatljivo sa stanovišta rasta privrede i pravičnosti. Ukoliko vlada, ipak procenjuje da dodatna štednja nije potrebna, treba da objasni da li to znači da i dalje nastavljamo da se intenzivno zadužujemo ili se možda planira finansiranje plata i penzija prodajom „Telekoma”. Pri izboru neke od navedenih opcija vlada bi trebalo da se vodi dugoročnim interesima građana (rast investicija i zaposlenosti), a ne kratkoročnim političkim interesima.
U javnosti se potegao i argument da je sličan porez bio uveden i 2009. godine, ali da je korist za budžet bila mala – samo 1,5 milijardi dinara. Tada je bilo oporezovano oko 50.000 onih zaposlenih u javnoj administraciji, bez vojske, zdravstva, policije, obrazovanja, dok bi prema novom prelogu solidarnog poreza ciljna grupa bila veća – oko miliona ljudi – što bi dovelo i do postizanja očekivanih ušteda.
Izvor: B92
Tweet
.jpg)
