Izvor: RTS, 20.Jun.2009, 17:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Penzije najveća boljka budžeta
Suštinske promene su neodložne, pa se moraju smanjiti penzije, jer njihovo zamrzavanje do kraja iduće godine nije dovoljno. Potrebno drastično smanjenje zaposlenih u javnoj administraciji, najavio Radovan Jelašić. Naglasak u "prilagođavanju" treba da bude na smanjenju rashoda.
Guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić ocenio je da se Srbija, samo mesec i po posle rebalansa budžeta, sa makroekonomskog stanovišta >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << nalazi u istoj situaciji u kakvoj je bila u januaru i ukazao da se moraju što pre smanjiti rashodi budžeta, kako je i dogovoreno sa Međunarodnim monetarnim fondom.
"Susret sa novom realnošću će očito biti neugodan, ali je i neizbežan", ukazao je Jelašić u autorskom tekstu u "Politici" i naglasio da ne treba nespremni da dočekujemo misiju MMF-a u avgustu i da objašnjavamo zašto nisu ispunjene preuzete obaveze iz dogovorenog aranžmana.
Guverner je ponovio da su suštinske promene neodložne, što znači da se moraju smanjiti penzije, jer njihovo zamrzavanje do kraja iduće godine nije dovoljno, a broj zaposlenih u javnoj administraciji mora drastično da se smanji i to u svim sektorima.
Jelašić smatra da su penzije najveća boljka budžeta Srbije, jer se iz godine u godinu povećavaju transferi iz budžeta u penzioni fond, a doprinosi se ne povećavaju, dok su uplate sve oskudnije.
"Jedna od ove tri stvari se mora hitno izmeniti", naglasio je Jelašić i upozorio da odgovor države na promenu okolnosti mora biti brz da bi se izbegli dodatni troškovi, a naglasak u prilagođavanju treba da bude na ono na šta sigurno i direktno utičemo, a to su rashodi.
"Podaci o fiskalnim kretanjima su krajnje nepovoljni i već sada je jasno da planirani nivo deficita za 2009. godinu neće biti ostvaren", ukazao je Jelašić.
Nepovoljna makroekonomska situacija
Guverener je ocenio da su razlozi za nepovoljnu makroekonomsku situaciju u Srbiji brojni - od nesprovođenja pojedinih mera iz revidiranog budžeta, iako su one zakonska norma, do efekata većeg pada privredne aktivnosti, koji je bio očekivan, uz rast nelikvidnosti privrede i sive ekonomije.
"Ključno je pitanje da li ćemo ponoviti grešku iz bliske prošlosti i ponovo se odlučiti na 'čekanje' kako bi se sagledala celokupna makroekonomska situacija, odnosno da bi se o tim problemima pričalo tek kada dođe misija MMF-a", upozorio je guverner.
Jelašić je ocenio da finansiranje tekuće potrošnje iz kredita nije potvrda odgovorne i dugoročno održive fiskalne politike i ukazao da naglasak u makroekonomskom prilagođavanju treba da bude na smanjenju rashoda.
Prema njegovoj oceni, smanjenje domaće i svetske tražnje utiče negativnije na poreske prihode nego što smo očekivali i dok se kod svetske tražnje i nazire neki tračak stabilizacije, dalje smanjenje domaće tražnje je neizbežno.
"Ako se tome pridoda porast sive ekonomije, kao i neuplaćivanje poreza podstaknuto delimično činjenicom da i sama država kasni sa svojim obavezama, teško je predvideti do kog nivoa će se smanjiti ukupni poreski prihodi tokom ove, ali i u narednim godinama", upozorio je Jelašić.
"I na kraju, dabogda da sam, kako mi to često prebacuju, preterao sa upozorenjima, lično bih bio najsrećniji zbog toga. Ali nisam", poručio je guverner Radovan Jelašić.
