Izvor: Politika, 27.Okt.2008, 23:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Penzije male, teret veliki

Izdvajanja za isplatu penzija u ovom času iznose između 32 i 33 odsto srpskog budžeta, dok će s povećanjem prinadležnosti – ukoliko do njega dođe – učešće biti oko 41 odsto

Od kada je predizbornim obećanjima o većim penzijama i boljem standardu najstarijih Jovan Krkobabić ušao u novu vladu kao njen potpredsednik, ne prestaju presabiranja o tome koliko će najnovija korekcija prinadležnosti koštati >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << državu. Spekuliše se ciframa od pet pa do 100 milijardi dinara više.

Koliko će se tačno novca izdvajati iz budžeta tokom 2009. godine za isplatu penzija zavisiće i od toga kojim će se tempom one približavati zahtevima potpredsednika vlade da ček u prosečnoj zaradi učestvuje sa 70 odsto. Kako stvari stoje, penzioneri po svoj prilici neće videti ispunjenje ovog obećanja, jer u budžetu naprosto nema novca da se namire penzioneri i svi drugi koji se finansiraju parama javne potrošnje. A takvih nije malo.

U penzijskom fondu su juče ponovo, potvrđeno je „Politici”, izvodili računicu o tome koliko je para potrebno obezbediti u 2009. godini da bi se isplaćivale penzije uvećane za 14,13 odsto, za koliko više penzioneri treba da prime s oktobarskim čekom. Isti taj iznos na čeku najstariji će primati sve do 1. aprila naredne godine, kada po zakonu stiže nova korekcija penzija.

U kabinetu Krkobabića „Politici” je juče predočeno da će prelaskom na novi sistem usklađivanja penzija (prema kojem će one do kraja 2009. godine učestvovati sa 70 odsto u prosečnoj zaradi) biti potrošeno tek pet milijardi dinara više ili ukupno 495 milijardi dinara. I to tako što će se penzije usklađivati s prosečnim zaradama u prethodnih šest meseci. Po tom osnovu najave pojedinih ministara da je potrebno obezbediti čak 100 milijardi dinara više, ne stoje.

Osim toga, Fond PIO kod banaka ima više od 17 milijardi dinara oročenih sredstava, što je dovoljno za isplatu povišice bez dodatnog opterećenja budžeta.

Posle oktobarske korekcije, učešće penzija u zaradama biće povećano sa 58,8 na 61 odsto u 2009. godini.

Upitani otkud onda u javnosti cifra od 100 milijardi dinara više samo za isplatu uvećanih penzija, izvor blizak kabinetu potpredsednika kaže da se to može samo nagađati, ali da je najverovatnije reč o tome da su oni koji su izvodili računicu uzeli u obzir sredstva za isplatu za celu 2008. godinu i uvećali je za 10 odsto u 2009. što nije dobra matematika. Ne sme se gubiti iz vida da se ovo povećanje od 14,13 odsto odnosi samo na poslednja tri meseca ove godine, a ne za celu 2008.

Na pitanje za koliko će se s korekcijom penzija od 70 odsto u prosečnoj zaradi povećati i izdvajanja iz budžeta, u Fondu PIO kažu da se u ovom času izdvaja između 32 i 33 odsto ukupnih sredstava, dok će s povećanjem penzija, ukoliko do toga dođe, učešće biti oko 41 odsto.

U kabinetu potpredsednika kažu da država pod hitno mora da uvede kontrolu naplate doprinosa i da počne da primenjuje Zakon o doprinosima. Jedino u tom slučaju povećanje penzija neće svaki put biti krivac za skok inflacije, preveliku javnu potrošnju. Penzioneri su svoje penzije zaradili decenijskim uplatama doprinosa, ali oni nisu krivi što je njihov novac potrošen i što se sada pare nadomešćuju iz budžeta. Upitani ko su ti koji ne uplaćuju doprinose, u kabinetu se saznaje da, osim državnih firmi koje nisu privatizovane, problem prave i poslodavci koji favorizuju rad na crno i umesto da pune budžet dogovaraju se sa zaposlenima da im se plata isplaćuje na ruke. Da toga nema, penzionerska kasa bi bila dovoljna da se prinadležnosti isplaćuju prateći rast zarada.

Mlađan Dinkić, potpredsednik vlade i ministar ekonomije, međutim, tvrdi da će korekcija penzija na nivo od 70 odsto prosečne plate u Srbiji biti „ekonomsko samoubistvo”, kao i da je lako izračunati koliko će para biti potrebno dogodine za isplatu penzija, ako se zna da će samo za vanredno povećanje oktobarskih penzija za 10 odsto biti neophodno izdvojiti dodatnih sedam i po milijardi dinara.

Međutim, penzioneri upozoravaju da je istovremenom isplatom obe povišice državna kasa uštedela – jer su te povišice obračunate na istu osnovicu, odnosno na septembarsku penziju.

Ukupno će za isplatu oktobarskih penzija biti potrebne oko 32 milijarde dinara, što je pet milijardi više nego sada. Oko 65 odsto tih sredstava do sada je Penzijskom fondu stizalo od doprinosa koje uplaćuju zaposleni, dok se ostatak novca za penzije obezbeđuje iz budžeta.

U kabinetu potpredsednika vlade očekuju, kako kažu, da ukoliko se dogodi da Skupština do kraja godine ne usvoji novi Zakon o penzijama to neće bitno uticati na najstarije jer oni do 1. aprila primaju penziju s iznosom koji im je utvrđen oktobarskim čekom. A do aprila će zakon svakako biti usvojen.

Novim zakonom se predviđa da 1. aprila 2009. godine prosečna penzija u prosečnoj zaradi učestvuje sa 65 odsto, a 1. oktobra kada se stiču uslovi za drugu korekciju i sa 70 odsto.

Premijer Mirko Cvetković, međutim, gostujući u „Utisku nedelje”, na pitanje da li će penzije zaista u tom procentu učestvovati u zaradama nije mogao potvrdno da odgovori. Skeptični su i ministarka finansija i ministar ekonomije. Ministar policije i prvi potpredsednik vlade Ivica Dačić je otišao i korak dalje, pa je već više puta ponovio da bi ova predizborna obećanja mogla biti ispunjena do kraja mandata ove vlade.

Ukoliko kojim slučajem ne bi došlo do izmene zakona, penzije bi se tokom 2009. godine usklađivale samo sa kretanjem troškova života, a prestala bi da važi i odredba o vanrednom usklađivanju penzija od 1. januara ako padnu ispod 60 odsto prosečne plate. Što, drugim rečima, znači da povećanja penzija ne bi ni bilo.

S najnovijim povećanjem od 14,13 odsto najniža penzija iznosiće 11.100 dinara, prosečna penzija oko 21.700, a najviša penzija po novom zakonu 102.500 dinara. U kabinetu potpredsednika najavljuju i da će se novim zakonom preispitati razlika između najviših i najnižih penzija.

Jasna Petrović

---------------------------------------------------

Srbija u vrhu

Ukoliko učešće penzija u prosečnoj zaradi naredne godine dostigne najavljenih 70 odsto, Srbija će biti u samom vrhu zemalja. U ovom času prosečan ček u prosečnoj zaradi u Poljskoj učestvuje sa 60 odsto, Hrvatskoj 40, Rumuniji 36, Sloveniji 62, Češkoj 44, a u Rusiji 35 procenata. Međutim, plate u ovim zemljama se ne mogu porediti sa srpskim gde je prosek za septembar bio nešto manje od 33.000 dinara.

[objavljeno: 28/10/2008]

Nastavak na Politika...

B92: Krkobabić: Odložićemo rast penzija