Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 25.Jul.2014, 15:44 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Penzije i plate u javnom sektoru manje do 10 odsto
Penzije i plate u javnom sektoru biće smanjene maksimalno za 10 odsto, najavio je danas ministar privrede Srbije Dušan Vujović.
On je na konferenciji za novinare, posle sastanka sa Predsedništvom Saveza ekonomista Srbije, kome je prisustvovao i premijer Aleksandar Vučić, kazao da će se "Vlada Srbije truditi da plate i penzije ne budu smanjene ni za dinar više od 10 odsto".
Prema njegovim rečima, te uštede će biti predviđene rebalansom budžeta, koji >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << bi Vlada trebalo da usvoji 15. septembra, a Skupština Srbije u sedmici od 15. do 19. septembra.
Vujović, koji je i vršilac funkcije ministar finansija, istakao je da je predviđeno da dve trećine ušteda u rebalansu bude ostvareno smanjenjem plata u javnom sektoru i penzija, a da trećina bude ostvarenja smanjenjem drugih troškova.
Buduće mere Vlade Srbije će, kako je istakao, biti pre svega usmerene na smanjenje sive ekonomije i to najviše na šverc cigareta.
Vlada želi da narednih godina veći deo uštede budžeta bude ostvaren smanjenjem troškova javnih preduzeća, poboljšanom naplatom njihovih usluga i borbom protiv sive ekonomije, rekao je Vujović, napominjući da je poslednja rezerva ako ne uspeju te planirane reforme povećanje poreza na dodatu vrednost (PDV).
Vujović je rekao da je važno da se rebalansom obezbedi dovoljno sredstava da se strukturne mere mogu realizovati - dovoljno sredstava za socijalne programe, nastavak politike davanja stimulacija, privlačenje novih investitora.
On ja najavio da će sledeće sedmice Vlada Srbije usvojiti predloge pet-šest reformskih zakona među kojima su i zakoni o privatizaciji i stečaju.
Vujović je rekao da će to pokrenuti proces razrešenja statusa preduzeća u restrukturiranju kojih ima 161 i ukupno 584 preduzeća u portfelju Agencije za privatizaciju.
"To je važno ne samo za to da se zna da li će preduzeća preživeti ili će otići u stečaj, već će se otkloniti jedna ključna prepreka koja sprečava Srbiju da poboljša poslovni ambijent, tokove novca i pokrene ljude i privredu", rekao je Vujović.
Predsednik Saveza ekonomista Srbije Aleksandar Vlahović rekao da je aktuelna reformska agenda Vlade Srbije upravo ono za šta se Savez ekonomista zalaže još od početka ekonomske krize 2007. godine.
On je podsetio da su ekonomisti govorili da je neophodno uraditi hitnu fiskalnu konsolidaciju, reformisati i restrukturirati javna preduzeća, da treba završiti privatizaciju i restrukturiranje preduzeća, započeti reformu penzijskog sistema, doneti novi zakon o radu, unaprediti privredni ambijent.
"Sa zadovoljstvom mogu da kažem da se agenda Vlade, u principu poklapa sa onim na šta je upozoravao Savez ekonomista godinama u nazad da je potrebno uraditi", rekao je Vlahović.
On je rekao da je za primenu reformskih mera potreban širi društveni konsenzus, ali i odgovornost svih onih koji učestvuju u privrednom i javnom životu.
Vlahović je dodao i da očekuje da je ovaj sastanak sa premijerom i predstavnicima Vlade Srbije samo prvi u nizu jer se svi zajedno nalazimo u vremenu u kojem je potrebno sprovesti teške reformske mere i potreban je doprinos svakoga ko može da ga da.
Deficit budžeta za pola godine 116,7 milijardi dinara
Deficit budžeta Srbije u prvih šest meseci 2014. iznosio je 116,7 milijardi dinara, saopštilo je danas Ministarstvo finansija.
Prema podacima sa sajta Mininistarstva (www.mfin.gov.rs), u junu je ostvaren najniži deficit budžeta od početka ove godine u iznosu od 2,1 mlijarde dinara, zahvaljujući rekordnom iznosu ostvarenih prihoda.
Prihodi budžeta u junu bili su 87,9 milijardi dinara, a rashodi 90 milijardi dinara, u šta nisu uključeni prihodi i rashodi indirektnih korisnika budžeta.
Poreski prihodi iznosili su 80,6 milijardi dinara, što je najviši nivo u 2014. godini, dok su neporeski prihodi iznosili sedam milijardi dinara.
Naglašeno je da je visok nivo prihoda ostvaren zahvaljujući rekordnoj uplati akciza, uplati poreza na dobit prema konačnom obračunu i dobrom prihodu po osnovu poreza na dodatu vrednost (PDV).
Prihod od akciza u iznosu od 25,6 milijardi dinara rezultat je više faktora.
Kako je precizirano, povećana potrošnja goriva zbog poljoprivrednih radova rezultirala je većim prihodima po osnovu akciza na naftne derivate, dok je istovremeno deo akciza po osnovu obaveza za maj uplaćen početkom juna.
Treći razlog visokog priliva po osnovu akciza je bilo utvrđivanje novih iznosa akciza na duvanske proizvode u junu, navodi se na sajtu Ministarstva finansija i podseća da je uobičajeno da se u periodu pre utvrđivanja novih viših iznosa akciza povećava obim uvoza i proizvodnje cigareta, što se odražava na naplatu akciza.
Prihod po osnovu poreza na dobit iznosio je 16 milijardi dinara.
Podseća se i na pomeranje roka za uplatu poreza na dobit po konačnom obračunu s marta na kraj juna, a pored toga i da se ove godine porez na dobit prema godišnjem obračunu prvi put uplaćivao po novoj stopi od 15 odsto.
PDV je naplaćen u iznosu od 32 milijardi dinara čemu je najviše doprineo prihod po osnovu uvoznog PDV.
Rast uvoza, posledično i prihod od PDV na uvoz, usledio je posle poplava koje su sredinom maja zahvatile deo zemlje i uzrokovale manjak ponude domaće robe i sirovina. Kod neporeskih prihoda, posle slabijeg priliva prihoda u maju kao posledice poplava, došlo je do povratka na nivo prihoda pre maja.
U odnosu na maj, u junu su rashodi bili viši prvenstveno zbog većih obaveza po osnovu kupovine roba i usluga, transfera organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja (OOSO) i subvencija (najviše poljoprivrednih). S druge strane, manje su budžetske pozajmice i kapitalni izdaci.
Najveći deo rashoda činili su transferi OOSO i plate. Transferi OOSO iznosili su 24,3 milijardi dinara, a najveći deo se odnosio na penzije i iznosio je 22,6 milijardi dinara. Na isplatu plata zaposlenima utrošena je 21 milijarda dinara.
Na nivou opšte države u periodu januar - jun zabeležen je deficit u iznosu od 103,8 milijardi dinara, pri čemu su delovi centralne države i lokalnog nivoa vlasti trenutno u suficitu.
Na nivou lokalnih samouprava suficit je iznosio 7,9 milijardi dinara, kod Vojvodine 3,9 milijardi dinara, a kod Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO) 9,1 milijardi dinara.
Istaknuto je da su ti suficiti privremenog karaktera, jer je na primer, grad Beograd do kraja juna bio u statusu privremenog finansiranja, Vojvodina je ostvarila visok prihod po osnovu poreza na dobit, dok je visok suficit kod RFZO posledica dinamike isplate plata, pošto se u januaru u zdravstvu isplaćuje samo pola plate.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
