Izvor: GdeInvestirati.com, 06.Dec.2014, 15:48   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Penzije i plate pale, a rate ostale

BEOGRAD - Zaposleni u javnom sektoru i penzioneri ovih dana se preračunavaju a umanjene zarade stižu. Smanjene penzije i plate uticaće na smanjenje standarda gotovo u svakoj porodici koja ima člana iz pomenutih grupa.

Mnogi od njih će morati mnogo čega da se odreknu jer treba platiti račune, a često i izmiriti rate za kredit. U bankama su još na prvo pominjanje smanjenja plata i penzija najavili >> Pročitaj celu vest na sajtu GdeInvestirati.com << da spremaju olakšice. Klijentima čija su primanja smanjena ponudiće se grejs-period ili produženje otplate – tako lće akaše podneti sve troškove. Ali ni bankarima neće biti loše. Dok rate miruju ili ako se zbog produženja roka smanje, kamata ostaje ista. Klijent će je duže plaćati pa će i ukupni trošak za njega biti viši.

U Srbiji su najpopularniji gotovinski krediti koji se uzimaju na sume između 4.000 i 5.000 evra. Sve su popularniji dinarski zajmovi. Uzimaju se sume od oko 500.000 dinara, uz kamatu od tri odsto plus tromesečni belibor. Potonje je promenljiva kategorija – to je srpski eurbor – a juče je iznosio 7,72. Zato dobijamo kamatu nešto višu od deset odsto. Uz rok otplate od sedam godina i ratu od 8.757 dinara, godišnja kamata je nešto preko 30.000 dinara. Za svaku godinu produženja otplate klijent će to platiti više, proporcionalno produženju roka vraćanja.

O tome šta bi bilo najbolje da se uradi stručnjak s Ekonosmkog fakulteta u Beogradu dr Milojko Arsić kaže:

– Građani bi trebalo da dobro procene svoje mogućnosti – navodi Arsić. – Ukoliko procene da im je rata nakon smanjenja primanja postala pretežak teret, najbolje je da se s bankom dogovore o produženju roka otplate. Na taj način će zadržati isti odnos plate i obaveza pa ne bi trebalo da bude problema s izmirivanjem duga. Tačno je da će im tada ukupni kamatni trošak za kredit biti veći u celini, ali tada ne bi trebalo da bude problema kod otplate. Nema razloga da klijenti traže grejs-period jer nisu ostali bez primanja već su im ona smanjena.

Arsić naglašava da bi nakon svega što se dogodilo sa smanjenjem plata i penzija u javnom sektoru, banke više trebalo da se okrenu privatnim preduzećima i radnicima zaposlenim kod preduzetnika. Poznato je da se plate tu ne iskazuju prema pravoj sumi koja se isplaćuje radnicima. Deo se dobija direktno, dok se obaveze najčešće plaćaju na minimalni dohodak.

Ukoliko nadležni uspeju da se izbore s tim problemom iz zone sive ekonomije, primanja u privatnom sektoru bila bi veća. Samim tim bi ti klijenti bili interesantniji za banke. Da se ne pominje da bi se više novca slilo u budžet.

Interes u razumevanju

Što se tiče velikodušnosti banaka da izađu u susret klijentima kojima su smanjene plate i penzije, to je svakako dobro. Ali ne treba zaboraviti da je i njima u interesu da se rate vraćaju. To obezbeđuje stalan priliv novca, a osim toga, nema problematičnih kredita, za koje treba izdvojiti novac u rezervu. Zato i nije čudo što su bankari u ovoj situaciji pokazali razumevanje za klijente.

Nastavak na GdeInvestirati.com...