Izvor: B92, 25.Mar.2012, 21:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Penzije čuvaju "standard" porodica
Beograd -- Zastrašuje podatak da u mesečnim prihodima svake porodice raste učešće penzija, a opada udeo plata.
Trenutno je u prosečnoj srpskoj porodici gotovo izjednačeno učešće primanja najstarijeg člana i zaposlenog. To pokazuje da se sve više oslanjamo na primanja najstarijih.
Najveći udeo u ukupnim prihodima srpskih domaćinstava čine zarade iz redovnog radnog odnosa - 40,4 odsto. Pre samo godinu >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << dana zarade su u porodičnoj kasi učestvovale sa 45,6 odsto. Penzije trenutno čine 34,2 odsto ukupnih primanja.
"Nažalost, raste učešće penzija u kućnom budžetu, a smanjuje se udeo plata. To je posledica rastuće nezaposlenosti, mladi i radno sposobni gube posao ili rade za skromne plate. Prosek zarada od 37.000 dinara sve govori, a veliki broj ljudi ima i mnogo manje. Tako dolazimo u situaciju da su nam penzije, bez obzira na to koliko male bile, jedini siguran izvor prihoda u porodicama", kaže ekonomista Vladana Hamović.
SEVER - JUG
Struktura potrošnje prosečnog domaćinstva razlikuje se od regiona do regiona. Tako žitelji južne i istočne Srbije na ishranu odvajaju gotovo polovinu prihoda - 48,9 odsto. U Beogradu se odvaja 45,6 odsto, u Šumadiji i zapadnoj Srbiji 41,8 odsto, a u Vojvodini najmanje - 37,1 odsto. Na jugu se, međutim, manje odvaja za transport, rekreaciju i kulturu, obrazovanje...
Domaćinstva u Srbiji imala su u poslednjem kvartalu lane mesečne prihode, prosečno, od 53.984 dinara. Anketa o potrošnji domaćinstva pokazuje da porodice na raspolaganju imaju od 42.491 do 63.656 dinara. Najskromniji prihodi su na jugoistoku zemlje.
Uz platu i penziju, ostatak čine primanja van radnog odnosa, socijalna primanja, ona iz inostranstva... Oko tri odsto srpskih porodica preživljava zahvaljujući pomoći rođaka sa sela, a 1,1 odsto njih od dotacija iz inostranstva.
Besparica je naterala mnoge građane Srbije da se sete svojih rođaka sa sela. Jedino tako mnogi uspevaju da ostave napune povrćem, a zamrzivače mesom. Statistika kaže da „naturalni" prilivi u budžetu domaćinstva čine prosečno 5,4 odsto, ali iskustvo pokazuje da se gotovo čitavi gradovi na jugu naše zemlje oslanjaju i zavise od - sela.
Tako preživljavaju mnoge porodice u južnim i zapadnim delovima Srbije. Upravo u najsiromašnijim krajevima zemlje. Zvanični podaci o naturalnoj potrošnji, koja beleži rast poslednjih godina, pokazuje i da svoje potrebe domaćinstva često „krpe" razmenama.
"Dotacije" od poljoprivrede uvek su bile oslonac mnogih porodica. Sve učestalije vraćanje ovakvom „punjenju" frižidera posledica su velike nemaštine i nezaposlenosti.
Prosečno srpsko domaćinstvo bezmalo polovinu mesečnih prihoda, koju čine najvećim delom jedna plata i jedna penzija, izdvaja za hranu. Učešće hrane u troškovima srpske porodice iznosi 42,7 odsto, dok je u razvijenim zemljama između 10 i 15 procenata.
Vladimir Božanić, načelnik Odeljenja anketnog istraživanja u Republičkom zavodu za statistiku, kaže da je zemlja toliko siromašnija koliko je učešće hrane u ukupnim troškovima veće.
"Ljudi moraju najpre da zadovolje potrebe za hranom, pa su prinuđeni da se odriču ostalog u korist nabavke osnovnih namirnica. To je i očekivano, jer su plate ostale više-manje iste, a troškovi i cene rastu. U poslednjem kvartalu prošle godine na ličnu potrošnju porodice su mesečno izdvajale, prosečno, 49.699 dinara, a samo za hranu i piće odlazilo je 21.241 dinar", kaže on.
