Izvor: Politika, 14.Okt.2010, 23:34 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Penzije će za zaradama još više zaostajati
Fiskalna stabilnost penzijskog sistema ne može se ostvariti samo promenama na rashodnoj strani
Nastavak reforme sistema penzijskog i invalidskog osiguranja je neophodan, a na to nam ukazuju brojni činioci ekonomskog i demografskog karaktera. Verovatno najbolji pokazatelj neophodnosti nastavka reforme sistema penzijskog i invalidskog osiguranja je nepovoljan odnos između broja zaposlenih i broja penzionera. U Republici Srbiji, statistički posmatrano, na jednog penzionera dolazi >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << svega 1,4 zaposlena.
Od ostalih problema koji postoje u sistemu penzijskog i invalidskog osiguranja ističemo, pored ostalih: izbegavanje plaćanja doprinosa, postojanje visokog udela ,,sive ekonomije”, relaksirani uslovi penzionisanja koji su postojali prethodnih godina i dr.
Neophodna je celovita reforma sistema penzijskog i invalidskog osiguranja, čija dva osnovna cilja treba da budu: 1) obezbeđivanje dugoročne samoodrživosti sistema (fiskalna održivost) i 2) zaštita životnog standarda sadašnjih i budućih penzionera (tzv. adekvatnost penzija).
U prethodnih deset godina u Republici Srbiji su registrovana tri ,,talasa” reformi sistema penzijskog i invalidskog osiguranja, i to: 2001. (izmene i dopune tadašnjeg saveznog zakona), 2003. (donošenje važećeg zakona) i 2005. godine (izmene i dopune važećeg zakona).
Osnovni nedostatak, po našem mišljenju, sadašnjeg, četvrtog ,,talasa” reformi sistema penzijskog i invalidskog osiguranja jeste u njegovoj isključivoj usredsređenosti na rashodnu stranu, odnosno na smanjenje učešća rashoda za penzijsko invalidsko osiguranje u bruto domaćem proizvodu, sa sadašnjih 13 na deset odsto u 2015. godini. Prihodna strana nije predmet razmatranja, i pored činjenice da postoji veoma visoko učešće transfera iz budžeta u strukturi ukupnih prihoda Fonda PIO (46,7 odsto u 2009. godini).
Fiskalna stabilnost penzijskog sistema ne može se ostvariti samo promenama na rashodnoj strani.
Od više grupa pitanja koja su predmet sadašnje reforme sistema penzijskog i invalidskog osiguranja, u prvi plan je proizišlo pitanje usklađivanja (indeksacije) penzija. Naime, prema Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, od 2011. godine penzije će se usklađivati prema formuli koja uključuje indeks rasta potrošačkih cena i procenat rasta bruto domaćeg proizvoda, s tim što će se u 2011. i 2012. godini, pri usklađivanju penzija, u obzir uzimati polovina rasta BDP-a, a od 2013. godine procenat rasta BDP-a iznad četiri odsto. Koliko je nama poznato, primena stope rasta BDP-a pri usklađivanju penzija nije prisutna u međunarodnoj praksi, a kada je o Srbiji reč u vezi sa BDP-om postoje i problemi u vezi sa metodologijom obračuna, neažurnošću, odnosno kašnjenjem u objavljivanju podataka, nepostojanjem odgovarajuće povezanosti prihoda penzijskog sistema sa rastom BDP-a i dr. Iz ugla fiskalne održivosti penzijskog sistema, uključivanje procenta rasta BDP-a u formulu za usklađivanje penzija može se oceniti kao logično, međutim to nije slučaj kada je reč o adekvatnosti penzija, kao isto tako važnom cilju reforme.
Predloženi način usklađivanja penzija negativno će se odraziti kako na rast penzija sadašnjih penzionera tako i na visinu penzija budućih penzionera. Neminovno će doći do smanjenja tzv. stope zamene, koja predstavlja odnos između iznosa prve penzije i poslednje zarade.
Mišljenja smo da se, kada je u pitanju usklađivanje penzija, treba vratiti na tzv. švajcarsku formulu (usklađivanje ,,pola-pola” sa troškovima života i sa kretanjem zarada), bilo da taj povratak bude postepen (postepeno povećanje pondera zarada) bilo trenutan. Svaka formula za usklađivanje penzija, ukoliko u sebi ne uključuje određeni procenat rasta zarada, nije u interesu kako sadašnjih tako i budućih penzionera.
*Doktor nauka, zaposlen u Savezu samostalnih sindikata Srbije
Rajko Kosanović
objavljeno: 15.10.2010.
