Izvor: Politika, 19.Sep.2013, 16:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Penzije će padati i bez MMF
Ako penzije u narednih godinu ili dve ne budu pratile inflaciju, a izostane osetniji rast BDP, njihov odnos prema zaradama biće gori od 43,3 odsto
Ukoliko bi se u ovom času ostvarile nove „pretnje” Međunarodnog monetarnog fonda, da prosečna srpska penzija u prosečnoj zaradi učestvuje s 43,3 odsto, prosečan penzioner u Srbiji bi umesto sadašnje 22.000 dinara s avgustovskim čekom primio za oko 3.000 dinara >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << manje – 19.130 dinara.
– Predlog MMF-a da penzije padnu ispod 50 odsto prosečne zarade je način da se smanji učešće penzija u bruto domaćem proizvodu sa sadašnjih 13 na očekivanih 10 procenata, ali to može da zaživi u zemljama gde su zarade od po 1.500 i 2.000 evra, ali ne i u Srbiji gde je prosek za jul bio 44.182 dinara – kaže Milan Nenadić, predsednik Saveza penzionera Vojvodine.
Umesto ovakvih najava MMF-a koje ozbiljno dovode u pitanje egzistenciju više od milion penzionera s prosečnom penzijom od 22.000 dinara, MMF bi morao da preispita zašto se iz penzijskog fonda isplaćuju i benificirane i vojne penzije i sva druga davanja, poput tuđe nege i pomoći.
– Umesto što su se sva ova davanja našla u jednom košu, država bi iz svojih fondova trebalo da nadomesti deo za beneficije i vojne penzionere... Dakle, sve ono što nisu penzije po opštim propisima – kategoričan je Nenadić.
U tom slučaju bi učešće penzije u BDP-u bilo manje od sadašnjih 13 odsto, a iz budžeta se ne bi 50 odsto para izdvajalo za isplatu penzija zbog čega se stalno insistiralo na smanjenju javne potrošnje, čije su penzije najveći deo.
On podseća da je prosečno učešće penzija u prosečnoj zaradi u ovom času oko 50 odsto, da je početkom 2012. godine bilo na nivou od 64,7 procenata da bi do kraja te prošle godine palo na 59 odsto.
Ukoliko penzije ni tokom 2014. i 2015. godine ne budu pratile realan rast cena na malo, a izostane osetniji rast BDP, one će pasti mnogo pre nego što MMF i bude tražio od srpskih vlasti nivo od 43,3 odsto, upozorava Nenadić.
Izvor iz vlade upućen u celu problematiku boji se da će vlast u Srbiji morati da pristane na sve uslove koje postavlja MMF, te da je to što su prvo predložili izjednačavanje starosne granice na 65 godina i za muškarce i za žene svojevrstan ustupak Srbiji, jer se insistiralo na tome da se gornja granica za oba pola odmah podigne na 67 godina.
On kaže da je praksa svake vlade, pa i ove, da ovaj vruć krompir ne uzima u ruke. Treba očekivati da će i aktuelna vlast pod izgovorom daleko je 2027, koja se pominje kao godina kada bi starosnu granicu za odlazak u penziju trebalo izjednačiti, pokušati da sačuva najveće i najsigurnije glasačko telo u Srbiji – penzionere, njih oko 1,7 miliona i da neće priznati da mora da prihvati ove predloge.
Isti izvor pita, ko je taj iz vlade ko će izaći pred penzionere i reći im – penzije će vam od sutra biti ispod 200 evra, jer je to način da se smanji javna potrošnja. Niko, kategoričan je „Politikin” izvor i zato se ovo pitanje ostavlja za nekog drugog.
Ovaj sagovornik „Politike“ apeluje na sindikate da se što pre oglase ovim povodom, jer će ovi predlozi MMF-a najskuplje koštati upravo one koji sada rade. MMF takođe svesno previđa i činjenicu, kaže isti izvor, da u Srbiji nema mogućnosti za drugi i treći stub penzijskog osiguranja, pa da ljudi sebi sami uplaćuju penzije, te da im je ovo što su uplaćivali 25, 30 i 40 godina jedino do čega mogu da žive.
-----------------------------------------------
Nema zvaničnog papira sa zahtevima MMF-a
Još nema zvaničnog papira sa predlozima Međunarodnog monetarnog fonda o pooštravanju uslova za odlazak u penziju i smanjenju učešća prosečne penzije u prosečnoj plati na 43 odsto – kaže za „Politiku” šef poslaničke grupe PUPS-a u Skupštini Srbije Moma Čolaković. – Očekuje se da će vlada tokom oktobra izaći sa konkretnim predlogom reforme penzijsko-invalidskog osiguranja, a PUPS će insistirati da penzije prate zarade. Tokom svih dosadašnjih susreta sa predstavnicima MMF-a – podsetio je Čolaković – predsednik PUPS-a i potpredsednik vlade Jovan Krkobabić predočavao je da je neosnovano tražiti smanjenje učešća prosečne penzije u prosečnoj zaradi koja je ionako mala.
J. Petrović-Stojanović
objavljeno: 19.09.2013.
