Izvor: B92, 12.Mar.2013, 11:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
PIO fond: Rasipnik ili posrednik?
Beograd -- Penzijski fond Srbije "na svoja leđa" sve više preuzima socijalnu ulogu države.
Naime, osim isplate samih penzija, svake godine fond troši sve više novca na razna davanja koja mu izvorno ne pripadaju.
Tako je i lane najmanje 250.000 korisnika ostvarilo razna druga prava, na šta je potrošeno, čak, 78,2 milijardi dinara. Kada se uzme u obzir da na penzije godišnje ode 480 milijardi dinara, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << to je šesti deo.
"Samo je novac za tuđu pomoć i negu dobilo 76.839 penzionera, i to je koštalo 13,5 milijardi dinara, a još 82.341 korisnik je primio naknadu za telesno oštećenje, na šta je potrošeno 1,25 milijardi dinara. A na zdravstveni doprinos penzionera uloženo je dodatnih 58 milijardi dinara", nabraja Ivan Mimić, finansijski direktor Fonda PIO.
Ako se izuzmu penzije, spisak pomoći i davanja je poprilično dugačak. Mimić kaže da je Fond PIO isplatio pogrebne troškove na adrese 74.908 porodica, što je koštalo 2,5 milijardi dinara, da je 3,4 miliona dinara otišlo na ”pokrivanje” troškova domova za stare, kao i da je 275,5 miliona dinara izdvojeno za 10.000 penzionera kojima sleduje desetodnevni aranžman u banjama širom Srbije.
Iz tog razloga je Upravni odbor Fonda PIO pokrenuo inicijativu da se sva ova izdvajanja izuzmu iz Fonda jer ona kroje sliku da su troškovi za penzije znatno veći nego što zapravo jesu. Ovaj predlog podržava i Jovan Krkobabić, potpredsednik Vlade i ministar rada, zapošljavanja i socijalne politike:
"Iako država Fondu PIO godišnje dotira 47 odsto novca za rashode, na penzije odlazi nepunih 30 odsto, jer joj zapravo samo toliko nedostaje da bi se sve penzije isplatile od prikupljenih doprinosa. Ostalo se raspoređuje na socijalna i zdravstvena davanja. Nesporno je da država mora da isplaćuje sva ova prava, bez obzira preko čijeg računa ona stizala do korisnika. U ovom slučaju ona to čini preko Fonda PIO koji je dakle samo posrednik, a ne rasipnik".
I u penzionerskim organizacijama kažu da su socijalne i zdravstvene pomoći penzionerima neophodne i da nije suštinski ni važno ko ih isplaćuje, ali strahuju da bi mogle biti smanjene ili ukinute ako se nastavi pritisak međunarodne zajednice i MMF da se redukuju rashodi Penzijskog Fonda.
