Izvor: RTS, 20.Apr.2016, 22:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Otkrivena spomen-ploča oficiru JNA Tomi Buzovu
Opština Novi Beograd postavila je spomen-ploču Tomi Buzovu, oficiru bivše JNA u penziji, na zgradi u Ulici Milutina Milankovića 42, u kojoj je živeo do svoje tragične smrti.
Spomen-ploču otkrili su predsednik opštine Aleksandar Šapić i unuk Tome Buzova, u prisustvu supruge Koviljke Buzov, članova porodice i prijatelja.
"Najmanje >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << što je Opština Novi Beograd mogla da uradi, da bi se odužila Tomi Buzovu, je bilo postavljanje ove spomen-ploče. Kapetan Tomo Buzov zaslužuje mnogo više, jer čin koji je on napravio pre više od 20 godina je nešto što nije bio čest primer u tim nesrećnim godinama. Danas bi on verovatno bio ovde sa nama da nije pokušao da spreči nešto što se nije moglo sprečiti, i nastradao je sa tih 20 nesrećnih Bošnjaka. Podneli smo i inicijativu Gradu da se i jedna ulica nazove po njemu, i da se na druge načine obeleži njegov čin, to prevazilazi opštinu Novi Beograd", rekao je Šapić prilikom otkrivanja spomen ploče.
Ispred zgrade u kojoj je živeo okupio se veliki broj komšija, koji se još sećaju Buzova, saopšteno je iz Opštine Novi Beograd.
Vidno uzbuđena supruga Koviljka zahvalila je Šapiću što je ostvario ideju o obeležavanju humanog gesta njenog supruga.
"Mnogo mi znači ovaj događaj i zahvalna sam Aleksandru Šapiću, jer iako je ova priča stalno bila po novinama niko se nije setio da to uradi. Možda se i setio, ali niko nije uradio. Posebno mi znači što je ova ploča postavljena na ulazu u zgradu u kojoj živimo", rekla je Koviljka Buzov.
Tomo Buzov bio je oficir JNA. U Beogradu je dočekao penziju. Imao je 63 godine, suprugu i sina, koji je bio na odsluženju vojnog roka u podgoričkom garnizonu.
Početkom 1993. godine, u jeku rata u Bosni, Toma Buzov, putujući iz Beograda prema Baru u posetu sinu u vojsci, zatekao se u vozu, iz koga je posle legitimisanja izvedeno 20 putnika bošnjačke nacionalnosti, koji su opljačkani, mučeni, ubijeni i bačeni u Drinu.
Tomo Buzov pokušao je da spreči izvođenje Bošnjaka iz voza i time je rizikovao sopstveni život, koji prethodno nije bio ugrožen. Zbog ovog čina i on je bio odveden iz voza, a njegovo telo nikad nije pronađeno.
Od februara 1993. životi porodica posvećeni su traganju.
