Izvor: Blic, 08.Sep.2008, 11:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Oteli mu dvorište
Profesor Jovo Grbić, jedan od naših retkih stručnjaka za avioelektroniku, više nema snage. Toliko ga je slomio spor oko međe sa komšijama da se razboleo i otišao u prevremenu penziju. Osma je godina kako se bori da dvorište porodične kuće njegovih pokojnih roditelja, od dva i po ara na Zvezdari, zadrži i spase od namere komšija da ga prodaju investitorima.
- Noćima ne spavam, umoran sam! Tražim od svih, od Đilasa, od Tadića, od Srbije cele da me zaštiti >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << od namere suda da mi oduzme roditeljski plac, plac na kojem sam odrastao, gde smo se doselili 1951. godine i koji koristimo poslednjih 57 godina! Ako dođu da mi ruše ogradu, telom ću je braniti, sve ću politi i zapaliti - preti ovaj slomljeni čovek očajan što, umesto da uživa u penziji - novac, živce i vreme provodi u maratonskom sporu sa komšijama.
Čiji je plac?
Sporni plac nalazi su u Ulici Mehmed paše Sokolovića na Zvezdari. Tamo su 1948. godine sazidani trošni stambeni paviljoni, 14 kuća sa po dva spojena stana. Svaki paviljon imao je i pripadajući plac. Gde su međe, nije se sudski razgraničavalo. Međutim, 60 godina kasnije, kad su došli investitori, to je postalo veoma važno, milionski važno.
- Želimo da angažujemo investitora, da imamo centralno grejanje, da živimo normalno. To je naš plac, tu je moja majka sejala kukuruz da nas devetoro prehrani. Kad je 1998. godine mogao da se otkupi stan, ja sam se i uknjižio kao korisnik placa. Tako je parcela ucrtana, nisam je ja ucrtavao. To je naše, hoću investitoru da dam čiste papire. Bez čistih papira on neće da gradi - kaže Ljubomir Mihajlović, električar u penziji, komšija koji je u sporu oko međe sa profesorom Grbićem.
- Neka Grbić pokaže vlasnički list. Nemamo šta sa bilo kim da razgovaramo - dobacuje Snežana Mitrović, stanarka iz susednog stana, takođe životno zainteresovana da svoj oronuli deo paviljona što pre zameni novim stanom na istoj lokaciji.
Spor oko ograde
Mihajlović i Mitrovićeva, sa adresom u Čegaskoj 4, pretenduju na deo placa, koji se nalazi u stražnjem delu njihove zajedniče kuće-paviljona i do kojeg su svojevremeno probili ulaze iz soba. Međutim, za taj deo placa sve komšije u kraju tvrde, pod krivičnom i materijalnom odgovrnošću, da više od 50 godina koristi porodica Grbić. Uostalom, Grbić ga i danas koristi.
- U ovom kraju sam od 1955. godine, i otkad sam tu znam da su Grbići koristili plac. Ogradu između podigao je Jovin pokojni otac. U ovom dvorištu svi smo se skupljali, veselili, svima su vrata bila otvorena, dolazili su i Mihajlovići koji su bili u prijateljskim odnosima sa Grbićima. Grbići su gajili zečeve, pčele, sadili povrće - priča Branislava Tasić iz broja 55.
Jovo Grbić, dok sedimo u dvorištu kojem sudski izvršitelji prete da će oduzeti na silu, pokazuje stare fotografije na kojima se vidi da su decenijama unazad njegovi roditelji koristili dvorište i da je ono bilo ograđeno od Mihajlovića i Mitrovićeve.
- Stanar pre nas podigao je živu ogradu prema Mihalovićima i Mitrovićima, a moj otac je postavio žičanu. Oni danas lažu na sudu da sam ogradu ja podigao 2000-te. Ja sam samo ukinuo vratanca, kroz koja su oni prolazili, ništa više - kaže Jova Grbić.
Maratonski sudski spor, dve godine vanparnično, pa još pet godina parnice, završio se tako što je Grbić izgubio. Sudija Trećeg opštinskog suda je presudila, a okružni po automatizmu potvidio i odbio žalbu, da Grbić mora da ukloni ogradu. Za 24. septembar zakazano je izvršenje.
Podrška komšija
Profesor Jovo Grbić ima gotovo jednodušnu podršku komšija. Čak je i 94-godišnji Uroš Pravica, Grbićev prvi komšija, sa kojim on zbog vode u poslednje vreme čak i ne govori, potpisao izjavu u korist profesora Grbića. Zoran Medić, komšija preko puta kojeg Grbić od milja zove „Meda" , jer su zajedno odrasli u kraju, samo odmahuje rukom na pomen Grbićevih sudskih protivnika. A Branka Tasić dodaje: „Nije im dosta što su se do sada proširili, hteli bi još."
Ko je kome pomagao
Ovakve priče ne mogu da prođu i bez prebacivanja ko je kome pomagao. Tako Ljubomir Mihajlović kaže, bez želje da to ističe, da je sva tri meseca bombardovanja gledao Jovinu majku. Sa svoje strane, Jova Grbić podseća da je njegov pokojni otac izdejstvovao preko Saveza boraca stan na Čukarici za Ljubomirovog brata po majci i tako Mihajloviće oslobodio života u zajednici.
