Izvor: B92, 03.Maj.2011, 03:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Opasan dalji rast plata i penzija"
Beograd -- Analiza javnog duga koju je uradio Fiskalni savet pokazuje da nema mesta preteranom optimizmu o nekakvom rastu prihoda koji bi omogućio veću potrošnju.
U poslednjoj analizi te institucije se navodi da će javni dug, ukoliko budu poštovana fiskalna pravila, moći da bude stabilizovan ispod dozvoljene granice od 45 odsto bruto društvenog proizvoda.
Pavle Petrović, predsednik Fiskalnog saveta, kaže da je "deficit budžeta neposredna opasnost po ukupni javni >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << dug" i on ove godine treba da bude 4,1 a dogodine 3,2 odsto.
Bolje infrastruktura nego potrošnja
Petrović napominje i da je način trošenja uzetih kredita bitan, jer je mnogo bolje da se tim novcem rade kapitalni infrastrukturni projekti nego da se to prelije u potrošnju, što je najgora varijanta. "Ideja o ulaganju u infrastrukturne projekte jeste održiva i poželjna. Inače, na kraju marta ove godine javni dug je iznosio oko 12,7 milijardi evra, što predstavlja povećanje za oko 530 miliona evra u odnosu na kraj 2010. On apsolutno raste i o tome se mora voditi računa", kaže on.
"Sada se mora misliti o tome kako da se nadomesti razliku u budžetu između ovogodišnjeg i deficita državne kase u dolazećoj godini. Svaki dodatni dug je novi teret, krediti su sve skuplji zbog kamata koje su veće kada se njima vraćaju prethodni dugovi", kaže on.
Petrović navodi da javni dug Srbije sada iznosi oko 40 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) i objašnjava da odnos duga i BDP može biti stabilizovan pod uslovom da deficit bude smanjivan i da privreda obezbedi solidan rast.
On naglašava da u budžetu nema natprosečnih prihoda već je u pitanju efekat inflacije zbog čega su cifre nominalno veće, pa će rashodi biti nominalno veći.
"Opasnost su i dalje zarade i penzije, eventualno njihovo povećanje, jer su ukupni iznosi po tom osnovu značajno veliki", kaže Petrović dodajući da je očito da je neophodno zaduživanje države, pa je onda bolje da se to čini kroz zajmove od finansijskih institucija kao što su Svetska banka, Evropska investiciona i Evropska banka za razvoj zato što su takve pozajmice jeftinije.
"Za razliku od ranije prakse, u ovoj godini je znatan deo novog zaduživanja države nastao po osnovu emisije obveznica denominiranih u evru, što je skuplja opcija", smatra on.
