Izvor: Blic, 02.Maj.2012, 03:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Odsustvo čovečnosti
Nedavno je umro novinar Aleksandar Stanić. Pre toga je deset godina bio u invalidskoj penziji. Ni njegova matična kuća, ni udruženja novinara, ni bilo koja zvanična ustanova nisu se potrudili da to obznane. Niko osim porodice.
Zbog čega je to važno, pitaćete? Zbog toga što postoji običaj da svaki esnaf na svoj način oglasi odlazak na onaj svet svoga člana. Makar malim oglasom. Zbog toga što je reč o čoveku >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << koji je decenijama prilježno pisao o drugima pa zaslužuje da se par redova napiše o njemu. Takođe o dobrom čoveku što u ovom slučaju nije prigodna fraza.
Toliko mu je bila dužna kuća u kojoj je radio. Ne pompezni nekrolog u kome će se govoriti o „nenadoknadivom gubitku" jer, kako je primetio jedan mudar čovek, vremenom se pokaže da je gubitak nenadoknadiv samo za njegove najbliže.
Ništa posebno u stvari. Samo par redaka kao izraz poštovanja za čoveka koji je ceo svoj radni vek proveo u novinskoj kući. Kada se supruga umrlog novinara interesovala zbog čega su izostala, dobila je objašnjenje da se „zbog štednje" odustalo od oglasa.
Takav razlog naravno ne može se prihvatiti jer je doprinos zaposlenog kući u kojoj je radio ipak veći od cene jednog oglasa.
Povezane vesti: Živimo li u istoj zemlji? Ko im je povadio zube? Prodavanje magle Utopija unazad? Bonus za bestidnost
