Izvor: Press, 23.Apr.2013, 21:48 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Održana tribina o merama zaštite Generalštaba
Na veoma posećenoj tribini "Razotkrivanje Generalštaba. Medjunarodna iskustva i mogućnosti obnove" govorili su arhitekta Tanja Damljanović Konli, pomoćnik ministra za zaštitu kulturnog nasledja, arhitekta Miladin Lukić i arhitekta i profesor u penziji Spasoje Krunić.
Lukić je podsetio da je Vlada Srbije 2005. godine proglasila kompleks Generalštaba spomenikom kulture nakon temeljne studije valorizacije koju su izradili >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda u Republički zavod za zaštitu spomenika kulture, na inicijativu Društva arhitekata Beograda.
"Tim pravnim aktom utvrdjene su mere zaštite i jasno stoji da kompleks Generalštaba mora da sačuva svoj izgled", naglasio je Lukić.
Povodom pitanja koje se već neko vreme pominje - Zašto se ne skine oznaka zaštićenog dobra sa Generalštaba?, Lukić je objasnio da se o tome izjašnjavaju zavodi za zaštitu spomenika kulture utvrdjivanjem promena u stanju objekata, što bi bio razlog za uklanjanje tog objekta iz registra spomenika kulture.
Lukić je primetio da takve promene nisu uočene na kompleksu Generalštaba arhitekte Nikole Dobrovića i da ne postoji nijedan argument zbog čega bi se "sklonila zaštita".
On je primetio da se često, kada se govori o stanju u kome se nalazi Generalštab, pominje nedostatak novca za njegovu obnovu po zamisli konzervatora, naglasivši da je i u "ovoj besparici pitanje samo usmeravanja para na pravi način".
Lukić je podsetio da su već obnovljene zgrade Vlade Srbije i Kasacionog suda, kao i Avalski toranj, koji su oštećeni takodje u NATO bombardovanju Jugoslavije 1999. godine.
Damljanović Konli je u izjavi Tanjugu naglasila da je stav arhitektonske struke jedinstven u pogledu najimpozantnijeg Dobrovićevog dela, ključnog primera moderne arhitekture srednje i jugoistočne Evrope - "da se spoljašnje forme moraju restaurirati i rerkonstruisati shodno prvobitnom objektu koji je postojao do 1999, dok se unutrašnjost i namena zgrada mogu menjati".
što se tiče namene, ona je rekla da oni kao arhitekte i konzervatori nemaju nikakva ograničenja i da će se o tome odlučivati na nivou urbanističkog plana.
Damljanović Konli je uverena da će uspeti da objasne zbog čega se toliko bore da se taj kompleks zaštiti i vrati u prvobitno stanje i naglasila da su svi argumenti na strani arhitektonske struke i struke zaštite spomenika kulture.
Ona je rekla da Srbija kao sredina nije usamljena u tome da se objekti moderne arhitekture zapostavljaju i njihova rekonstrukcija stavlja pod znak pitanja.
"U daleko bogatijim sredinama kao što su SAD imamo slučajeva da se arhitektonski objekti 20. veka, posebno iz 60-tih i 70-tih godina ne valorizuju na adekvatan način, da sredina nije spremna da prepozna njihove arhitektonske i urbanističke vrednosti, ali se zato uvek arhitektonska struka pojavi kao borac za njihovo očuvanje i uspe i istraje u zaštiti. Prepoznaju se vrednosti koje su daleko značajnije od novca koji se ulaže u revitalizaciju objekata", istakla je Damljanović Konli, koja je na privremenom radu u Americi.
Treća tribina DoCoMoMo Srbija organizovana je u okviru 8. Beogradske internacionalne nedelje arhitekture - BINA.
Izvor: tanjug
