Izvor: Politika, 16.Avg.2013, 16:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Od zablude do zablude
Opet su nas stručnjaci vraćali u zonu realnosti
Prvo je objavljena vest da osim što primaju penzije, 30.000 penzionera u Srbiji negde i rade kao legalno zaposleni. Zatim je navedeno da jedan broj lekara (nekoliko hiljada?) radi na dva mesta, dok oko 2.100 njihovih mladih kolega čekaju prvi posao. Procenjuje se i da nekoliko stotina profesora univerziteta radi na dva-tri fakulteta. Istovremeno je našim mladim lekarima >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i drugom medicinskom osoblju upućen poziv iz Nemačke da dođu da rade u toj zemlji i tako se pridruže hiljadama drugih mladih koji su otišli iz Srbije.
Zbog svega ovoga pitali smo sagovornike ,,Politike” da li u našoj zemlji deo zaposlenih uzima posao nezaposlenima. Jer, na mestima gde oni kao penzioneri ili kao ,,dopunski zaposleni” rade, možda bi se mogli zaposliti mladi. Stručnjaci su nas, međutim, upozorili da ne možemo tek tako da se igramo brojevima, jer na mestima na kojima radi 30.000 penzionera, neće raditi mladi nezaposleni – uglavnom obrazovani. Naime, penzioneri većinom rade kao čuvari objekata i na sličnim poslovima. Slično je s lekarima koji rade u dve ordinacije i s profesorima univerziteta u dva-tri kabineta. Mladi lekari i asistenti na fakultetima ne mogu odmah zameniti iskusne stručnjake i profesore, a bez angažovanja ovih starijih, mnoge (privatne) ustanove danas ne bi ni radile. Prema tome, problem nezaposlenosti mladih se ne može rešiti kroz međugeneracijsku preraspodelu postojeće mase rada nego ukupnim bržim razvojem privrede koji bi omogućio da u Srbiji rade i starije i mlađe generacije istovremeno. Ili kako je to objasnio jedan profesor, za bolji socijalni položaj jedne porodice nije rešenje u tome da ocu damo otkaz da bi na njegovo mesto zaposlili sina nego da obojica rade.
Ali baš u vreme dok je ,,Politika” objavljivala ove priloge, u javnosti je obnarodovana vest o hapšenju nekih lekara optuženih da su zloupotrebom prava na dopunski rad oštetili državu za 2,1 milion evra. Zatim je, kakve li slučajnosti, objavljeno i to da jedan državni funkcioner u penziji ukupno prima oko 250.000 dinara mesečno, što kroz penziju, što kroz platu i nekakve dodatke.
Opet su nas stručnjaci vraćali u zonu realnosti objašnjenjem da problem nezaposlenih mladih neće rešiti sudski procesi protiv nekoliko lekara koji su se ogrešili o zakon, niti bi ukidanje prava na visoku platu i penziju malom broju ,,aktivnih penzionera” otvorilo prostor za zapošljavanje njihovih unuka. Jer, daleko najveći broj penzionera ima više nego skromne penzije, a oni među njima koji danas rade na poslovima su koji njihovim školovanim unucima nisu zanimljivi.
Rešenje je zato u tome da u zemlji Srbiji rade i penzioneri i njihovi unuci, a ne da unuci zamenjuju penzionere – glasi ova pojednostavljena formula, ali je problem u tome što ta formula ovde nikako da bude primenjena. S tim što se ona ne odnosi na hemijska jedinjenja nego na – ljude. Pa kao što je zabluda u tome da je prostom međugeneracijskom preraspodelom postojeće mase rada moguće zaposliti mlade, još teže je, naravno, poverovati u to da omladina može zaustaviti vreme i odložiti svoje starenje čekajući bolje dane, kada će i za njih (i za njihove očeve) ovde biti posla. Zato će oni u Srbiji ili ostariti nezaposleni, bez svojih porodica, ili će otići u neku drugu zemlju. I u jednom i u drugom slučaju Srbija je uzalud ulagala u njihovo školovanje, uz krajnji ishod ovih procesa – depopulaciju, starenje stanovništva, stagnaciju u razvoju. A državne ustanove koje se umesto zaustavljanjem ovih procesa bave namirivanjem interesa pojedinih esnafa, profesija i lobija svakako da nisu dorasle problemima pred kojima se društvo nalazi.
Od sutra nova serija: Da li svet može da se zaštiti od svevidećeg informatičkog oka
Branislav Radivojša
objavljeno: 16.08.2013.
