Izvor: Večernje novosti, 20.Mar.2016, 10:52   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Obri Sent Anđelo: Savršen zločin ne postoji!

PRE skoro dve decenije detektiv Rodi Sančez dobio je zadatak da istraži ubistvo studentkinje čiji je leš pronađen u malom gradu u Luizijani. Da li je reč o planiranom zločinu ili o ubistvu bez predumišljaja? Ili je surovi čin možda delo serijskog ubice? Dok su se pitanja nizala, istraga je tapkala u mestu. A na kraju je i zatvorena. Detektiv Sančez je otišao u penziju, ali nije mogao da prestane da razmišlja o neispunjenom obećanju datom majci žrtve da će pronaći ubicu >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << njene ćerke. Kada je nedavno dobio odobrenje da ponovo otvori slučaj, bio je presrećan. U istrazi mu se pridružio mladi kolega Obri Sent Anđelo, a šta su otkrili saznaćemo u prvoj dokumentarnoj krimi-seriji na Diskaveriju „Polja smrti”, čije emitovanje počinje u petak, 25. marta. Za razliku od Sančeza koji je emotivno uključen u slučaj, Sent Anđelo mu je pristupio hladne glave i svežeg pogleda. Najveća prepreka sa kojom se suočio je vreme koje, primećuje, briše mnogo toga što je dostupno kad je istraga „vruća”. I dokaze, i ljude. Ideju da će ga kamere pratiti dok istražuje zločin nije dočekao sa oduševljenjem jer, kako kaže, svoju profesiju ne doživljava kao zabavu, već kao službu narodu. Ali, s vremenom, prihvatio je to kao neminovnost. U ekskluzivnom intervjuu za „TV novosti” otkriva da prisustvo filmske ekipe nije otežalo njegov posao, čega se u početku plašio. - Nikakvu pripremu nismo imali, jednostavno su nas snimali kako radimo. Postojeće serije koje istražuju zločine ne mogu da se porede sa ovom. „Polja smrti” pokazuju kakva je zapravo realnost detektivskog posla i da zločin ne može da bude rešen za 60 minuta. Nije bilo pritiska zbog snimanja. Zapravo jedini pritisak bio je da rešimo slučaj jer nas ceo svet gleda - primećuje Sent Anđelo. *Da li je istina da ne postoji savršen zločin? - Iskustvo od 19 godina mi govori da ne postoji. Uvek ćete ostaviti neki trag, ma kako mali bio. Verujem da svaki slučaj ima priliku da bude rešen. Nedavno se otvorilo odeljenje posvećeno rešavanju isključivo starih slučajeva, što daje detektivima dovoljno vremena da se posvete istrazi, a da ne moraju da se bave aktuelnim zločinima. Kako tehnologija napreduje, sve je više šansi da i stari slučajevi budu konačno rešeni. *Motaju li vam se krvave scene po glavi i kad dođete kući? - Pokušavate da takve misli držite u pozadini i živite svoj privatni život, ali ima trenutaka kad niste sa voljenima ili vam ništa ne okupira pažnju i u njima se krije opasnost. Na primer, probudite se usred noći žedni, odete po čašu vode, vratite se u krevet i ne možete da zaspite jer premotavate scene, a po glavi vam se vrte slike zločina. Ali, zapravo mislim da to osećanje odvaja pravog detektiva od nekog ko samo nosi tu titulu. *Šta još mora da ima dobar detektiv? - Umeće posmatranja i socijalne veštine kako bi mogao da priđe raznim ljudima i da se identifikuje sa njima. Neophodno je i samopouzdanje kako vas ne bi uplašili opasni advokati i prestupnici ili teški svedoci. Teško je opisati osećanje frustriranosti usled nerešenog slučaja, pogotovo kad ste strastveni u svom poslu, kao ja. I ne samo da sam strastven, nego sam i opsesivno - kompulsivan i hoću da sve stvari budu na pravom mestu, pa je još duplo teže. Ali, ne treba se plašiti emocija. Niste dobar detektiv ako niste emotivno uključeni u to što radite. *Da li je neko u karijeri pokušao da vas podmiti? - Nikad mi nije ponuđeno mito, ali pokušavali su da me zastraše i odvrate od toga da im napišem kaznu ili odvedem ih u zatvor, ali zakon je zakon. Zakleo sam se da ću ga poštovati, da ću mu služiti i štititi ljude i njihovu imovinu. Nekad vas pogodi što nekoga vodite u zatvor i odvajate od porodice, ali morate da uradite ono što je dobro za zajednicu i da lična osećanja ostavite po strani. A nemojte misliti da nemam empatiju i za kriminalce. Teško je dokazati da neko izlazi iz majčine utrobe sa zločinačkim namerama. Deca se rađaju nevina, a od okruženja i vaspitanja zavisi kakvi će postati. Pokušavam da razumem šta se događa u njihovom životu ili umu što ih je nateralo da postanu takvi. A ponekad, zavisno od težine zločina, pokušavam i da ih savetujem. *Možete li da zamislite svet bez zločina? - To bi bilo divno. Mogu da fantaziram o tome, ali nisam siguran da mogu ozbiljno da zamislim tu sliku. Zahvaljujući ovom poslu shvatio sam da ima mnogo zla koje vreba kad zatvorite vrata svog doma. Mnogo više nego što mislite. Ali, ljudi nisu baš voljni da znaju najmračnije tajne sakrivene u nekim osobama koje se na prvi pogled čine prijateljski nastrojene. A ima ih širom sveta. Ne živimo u savršenom svetu i mislim da će zla uvek biti. KOLEGE PONOSNE I ZAHVALNE UPLITANjE televizije u ozbiljnu istragu nije smetalo policajcima, otkriva detektiv: - Kolege su ponosne i zahvalne što su naša služba i zajednica predstavljene u pozitivnom svetlu. Lično, nemam nikakve koristi od serije, osim te da me mnogo više ljudi zaustavlja sa željom da se fotografišemo, ali ponosan sam što sam deo nečega što privlači pažnju toliko gledalaca. I počeo sam da cenim medije. Zaista. Nikad nisam verovao da mediji mogu da naprave ovako lepu seriju, a ekipa Diskaverija odala je počast ženi koja je ubijena.
Pogledaj vesti o: Penzija

Nastavak na Večernje novosti...