Izvor: Politika, 29.Okt.2014, 23:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nušić traži da ga danas čitamo
Predstava se samo zove „Ožalošćena porodica”. Ovo su ožalošćeni i žalosni ljudi, kaže glumac Nenad Jezdić koji tumači Agatona Arsića u novoj predstavi Ateljea 212
„Danas više nemamo jasno definisano šta su to ožalošćene porodice, već imamo korpus žalosnog, tužnog naroda koji je sve probao i iskusio. Želimo da predstavimo žalosne ljude ovog vremena, ogroman je problem, što oni iz ovog ili onog razloga nemaju sa čime, kako i od čega da žive”, kaže >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Nenad Jezdić.
Glumac koji uveliko živi svog Agatona Arsića, sreskog načelnika u penziji, na svakodnevnim probama u Ateljeu 212 gde se sa nestrpljenjem očekuje premijera predstave „Ožalošćena porodica” Branislava Nušića, u režiji Marka Manojlovića.
U duhu prošlogodišnje tradiciji ansambl Ateljea 212 najpre će svoju novu predstavu premijerno izvesti u Boru u ponedeljak, 3. novembra. Beogradska premijera „Ožalošćene porodice” je u nedelju, 15. novembra na matičnoj sceni „Mira Trailović” Ateljea 212.
Scenograf je Vesna Popović, kostimograf Lana Cvijanović, a dramaturg Jelena Mijović. Ožalošćene Nušićeve junake, koji iščekuju otvaranje testamenta tumače i: Erol Kadić, Branislav Zeremski, Ivan Jevtović, Dejan Dedić, Đorđe Stojković, Sofija Juričan, Dragana Đukić, Radmila Tomović, Dubravka Mijatović i Tamara Dragičević.
„Lepo radimo na probama, raslojavamo Nušića. Odjednom je Nušić u ovom našem čitanju mnogo ozbiljniji, postoji neka zla kob ovog vremena u ovom komadu koji je tada napisan, a danas je aktuelniji nego ikada. Nušić sa svakim novim čitanjem potvrđuje svoju dimenziju i svoju veličinu. Ne možemo, naravno, biti iznad njega, i ne trudimo se. On je i dalje iznad nas, ali smo imali ogromnu potrebu da odemo od onog stereotipa, od orkestriranog, suvog mentalitetskog, od arhetipova. Želeli smo da pokušamo novo i drugačije čitanje Nušića i to je elementarna radost”, kaže Nenad Jezdić, koji ujedno pokušava da odgonetne: ko je Agaton danas?
„Nisam siguran da znam ko je Agaton danas. Kod nas su ljudi skloni tome da sa podrazumeva ko je vođa, ko je prvi, ko je najvažniji. Agaton je od onih najbahatijih, a danas su bahati uspešni. Bahati imaju i nekako su sigurni. Iz tog iskustva vučemo sve ove likove. Agaton je sublimacija svega onoga što opterećuje obične ljude, sa jednostavnim, nasušnim potrebama. Svi ovi koji danas hoće sve za sebe i samo za sebe, to su Agatoni. On bez izuzetka hoće sve od pokojnika. A nisam siguran ni da znaju ko su pokojnici ovog vremena. Agaton hoće sve da ih sahrani, hoće da ih nema.”
Nušićeva „Ožalošćena porodica” u scenskom čitanju reditelja Marka Manojlovića smeštena je u aktuelni trenutak kao slika bede vremena u kojem živimo.
„Predstava se samo zove ’Ožalošćena porodica’. Ovo su ožalošćeni i žalosni ljudi. Vraćamo se na iskonsku priču, da zaista stvari kod nas, pojedinačno, globalno gledalo, zavise samo i isključivo od pojedinca. Odavno sam prestao da lupam glavu sa željom da ispravljam svet, da upirem prstom u svet. Već dugo, dugo vremena to uopšte ne radim. Meni lično kao čoveku i umetniku je sasvim dovoljno da se iz tog umetničkog rakursa bavim Agatonom. Imam veliku porodicu. Smatraću sasvim dovoljnim i neophodnim da sačuvam to što imam, ako budem držao pravac koji zastupam i kao čovek i kao duhovno biće, i kao umetnik. Upravo i ova uloga će mi na neki način pružiti prostor da budem kritičan prema osobinama koje smatram manama ovog društva. Meni je bez obzira na krizu koju tretiramo u ovom komadu intimno, ljudski lepo. To je ta glumačka privilegija da možeš pola dana da živiš drugi život, da se sa scene rugaš tom životu koji ne prihvataš lično i tom tumačenju i poimanju sveta koji nije tebi svojstven”, promišlja Jezdić.
„Tako se lakše vratiš u stvarnost i pred svojim problemom lakše stojiš. Postojiš lakše kao suprug, kao čovek sa obavezom kada napraviš taj otklon i kada uspeš da tumačiš svet oko sebe kroz pozorište. Niko bolje i autentičnije nas ne tumači od naših pisaca. Oni nepogrešivo znaju koji je je to gen, DNK lanac koji nas čini ovakvima kakvi jesmo. Te njihove reči su uvek ogledalo u kojem se mi vrlo jasno i lepo vidimo. Zapravo mislim da naš žanr i nije toliko komedija, već: tragikomedija. U ovom slučaju imamo Nušića koji hoće da ga ovo vreme čita”, kaže Jezdić.
B. G. Trebješanin
objavljeno: 29/10/2014
.jpg)
