Izvor: Politika, 26.Jan.2010, 23:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nova formula protiv penzionera
Novi nacrt zakona o penzijama ne propisuje granicu do koje ta primanja mogu da padaju. Ako se ništa ne promeni, iznos na čeku bi bio 40 odsto prosečne zarade
Predstavnici sindikata uputiće na današnjoj sednici Radne grupe za reformu penzijskog i invalidskog sistema „amandmane” na nacrt novog zakona o PIO i to, pre svega, u delu koji se tiče buduće formule za obračun penzija, ali i donje granice ispod >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << koje te prinadležnosti ne bi smele da padaju, budući da to nije predviđeno novim aktom, kaže za „Politiku” dr Rajko Kosanović, član Radne grupe.
Prema njegovim rečima, nedopustivo je da se penzije ubuduće usklađuju samo s rastom troškova života u prethodnih šest meseci, ali tek uz rast bruto domaćeg proizvoda od najmanje četiri odsto. Koliko je to realno, dovoljno je reći da se toliki rast BDP-a može očekivati tek od 2013. godine.
To praktično znači da do tada nema projekcije rasta troškova života.
– Ovakav predlog će dovesti i do sve lošijeg odnosa između prve penzije i poslednje zarade. Prva penzija sada iznosi oko 70 odsto poslednje plate. S novim predlogom ta stopa bi postepeno padala pa bi za 15 godina prvi penzioni ček mogao biti ispod 40 odsto poslednje zarade. Taj iznos biće sve nepovoljniji, čak i u odnosu na prosečnu zaradu – kaže naš sagovornik.
On ističe da nije u redu ni to što će taj propis, ako bude usvojen, startovati odmah, možda već od proleća, a ne tek od početka iduće godine, napominjući da najveći problem nije samo u tome što će se u penziju odlaziti sve kasnije, nego i od čega će živeti oni koji penziju dočekaju.
Nije jasno, kaže, zašto se žuri s početkom primene zakona ako starosna granica za odlazak u penziju počinje da se pomera tek od naredne godine, i to za četiri meseca godišnje.
Sindikati koje Kosanović predstavlja u ovoj radnoj grupi, posebne primedbe imaju na to što novi zakon ne propisuje donju granicu ispod koje prinadležnosti ne bi smele da padaju.
– Raniji zakon je nalagao da prosečna penzija u prosečnoj zaradi ne sme biti ispod 60 odsto, kao i da najniža penzija ne sme pasti ispod 20 procenata minimalne zarade. Sada se to jednostavno prenebreglo. To znači da nadležne sutra niko ne može da povuče za rukav i opomene ih da su penzije pale ispod zakonom dozvoljenog minusa. Niko, dakle, za tako nešto neće biti kriv – kaže Kosanović.
Na pitanje da li imaju većinu u Radnoj grupi za izglasavanje tih predloga, on kaže da osim manje podrške poslodavaca, niko više ništa ne sugeriše. Penzioneri, koji će najviše biti pogođeni ovakvim predlogom, ćute, tako da će sindikati učiniti sve što mogu da se u konačan predlog zakona ubace nove sugestije.
Kosanović naglašava da čak i Svetska banka u svojim dokumentima iznosi da je neodrživo na dug rok da se penzije usklađuju samo s rastom troškova života, što je argument više da se taj predlog uvrsti kao deo novog zakona.
Bilo kakao bilo, jedno je izvesno – od političkih obećanja Jovana Krkobabića, potpredsednika vlade, da će penzije u prosečnoj zaradi učestvovati sa 70 odsto i da će se usklađivati s rastom zarada, nema ništa. Naprotiv. Penzije će padati i usklađivaće se samo s troškovima života.
Milan Nenadić, predsednik Saveza penzionera Vojvodine, iako je, kako reče, dva puta predlagan za člana radne grupe, ne zna zašto u njenom radu nije učestvovao. On tvrdi da ne bi dozvolio da se usklađivanje penzija svede samo na rast troškova života.
Savez penzionera Vojvodine reagovaće energično, jer će takva odluka dodatno ugroziti ekonomski i socijalni položaj miliona građana.
On kaže da je neophodno da se stvore takvi uslovi u kojima zarade neće rasti brže od BDP-a. Samo u takvim okolnostima bilo bi opravdano vezati penzije za zarade. U suprotnom bi se napravila vrlo velika razlika između plata i penzija, a iznos na čeku bi u kratkom roku pao na oko 40 odsto prosečne zarade.
Neprihvatljivo je i da novi nacrt zakona ne propisuje donju granicu ispod koje prinadležnosti ne smeju da idu naniže. Ukoliko se i to ne promeni, penzije će nastaviti rapidno da padaju. Trenutno, zahvaljujući novoj metodologiji obračuna, penzije u prosečnoj plati učestvuju sa 62,4 odsto. Da nije došlo do izmene obračuna, penzije bi pale ispod 60, tačnije na 55,5 procenata.
Na pitanje da li će podržati predlog sindikata u delu koji se tiče buduće formule za obračun penzija, Stevan Vrebalov, član Radne grupe za reformu PIO ispred Unije poslodavaca Srbije, kaže da se u taj deo neće mešati, već da će insistirati na kapitalizaciji penzijskog fonda, jer je upravo, po njemu, tu rešenje nagomilanih problema. Da kapital Fonda PIO pravi nove pare.
Ukoliko se taj problem zakonski reši, penzije neće više u tolikoj meri opterećivati budžet, kao što je to sada slučaj. On ističe da je ovakav nacrt zakona morao da bude urađen i zbog obaveza koje Srbija ima prema Međunarodnom monetarnom fondu od kog se očekuje nova tranša kredita.
Jasna Petrović
[objavljeno: 27/01/2010]
Pogledaj vesti o: Formula 1
