Izvor: B92, 04.Avg.2014, 17:53 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Niže plate i penzije nisu dovoljne
"Mi ne predlažemo smanjivanje penzija i plata u javnom sektoru zato što ima alternative, već zato što je nema
"Neophodno je istovremeno uvesti i platne razrede, otpustiti višak zaposlenih u javnom sektoru i srediti javna preduzeća. Recionalnizacija je moguća samo ako se sve to uradi odjednom", rekao je Altiparmakov na tribini pod nazivom "Šta je bolno u srpskim reformama", u organizaciji magazina Vreme.
On je podvukao da prosečna >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << penzija u Srbiji iznosi oko 220 evra, što je između 13,5 i 14 odsto bruto domaćeg proizvoda, dok je udeo prosečne penzije u BDP-u u regionu oko 10 odsto.
"Na taj nivo mora doći i Srbija, jer sada godišnje pozajmljujemo 800 do 900 miliona evra samo da bi isplatili penzije", rekao je i podsetio da je prosečna penzija u Bugarskoj 150 evra, a u Rumuniji 170 evra.
Upitan da li je pravedno da se prihod smanjuje penzionerima koji su to svojim radom zaslužili, odgovara da će se ovim smanjenjem samo nivelisati nepravedna politička povećanja penzija iz 2008. godine. Pored redovnog povećanja od 11 odsto, kaže on, penzije su povećane u februaru te godine pred izbore za 11 odsto i drugo od 10 odsto posle izbora.
Profesor Ekonomskog fakulteta Milojko Arsić, složio se da je smanjivanje plata i penzija neophodno i dodao da je u isto vreme potrebno da to bude deo šireg plana fiskalne konsolidacije, koji bi uključio i reformu javnog sektora, zdravstva, školstva, pravosuđa...
"Važan deo bi takođe bilo i popuštanje monetarne politike, o čemu je govorio i Džefri Saks. Ciljanje inflacije sa fleksibilnim kursom bi moglo da pokrene privredu i da bude glavni nosilac rasta", rekao je Arsić.
Naveo je da su opravdani i drugi podsticaji, poput subvencionisanih kredita za privredu, objašnjavajući da to državu malo košta, jer se sa nekoliko milijardi dinara dolazi do povećanja kreditiranja od milijardu evra.
U Srbiji se stanje javnih finansija već osmu godinu zaredom može opisati jednom rečju - neodrživo. Zato sada nema biranja: dovođenje javnih preduzeća u red, otpuštanje viška zaposlenih u javnom sektoru i smanjenje plata i penzija mora da ide ruku pod ruku, poruka je Fiskalnog saveta.
Ekonomista Miodrag Zec pita kakva je to fiskalna konsolidacija u kojoj država ne može da naplati porez.
"Morate da imate sistem u kojem porez, struja i slične obaveze moraju da se plate. A ne da se ljudi žale Strazburu kad ih teraš da plate struju. Dok se to ne slomi, ne možemo da pravimo fiskalni sistem", slikovit je Zec.
On je rekao da se kod nas priča o reformi, ali niko ne kaže kakvu to državu hoće, što usporava ceo proces.
"Hoćemo liberalnu državu kad plaćamo porez i to zagovaraju biznismeni jer plaćaju najmanji porez i ne plaćaju porez na nasledstvo, a pričamo o socijalnoj državi kada pričamo o lečenju babe koja bi da operiše kataraktu u 89. godini da bi videla kuda idu reforme", kaže on.
Govoreći o penzijama, Zec je rekao da računica za smanjenje zvuči dobro kad se o tome govori, ali to donosi probleme, pa ne vidi zašto se umesto toga ne razmišlja o promeni penzijskog sistema.
"Ako snizimo penzije 15 odsto, oni koji žive ispod granice egzistencije rećiće, 'nemojte nama' i onda ćemo dobiti smanjivanje samo većih penzija. Na kraju ćemo doći do Šešeljeve reforme u kojoj svi penzioneri imaju jednake penzije", naveo je Zec.
Ekonomista Aleksandar Stevanović, pak, smatra da penzije i plate ne bi trebalo smanjivati, jer taj novac može da se nadomesti, kako tvrdi, otpuštanjem "partijskih postavljenih parazita" u javnom sektoru koji zaradjuju više od 1.000 evra mesečno, kao i sredjivanjem preduzeća u restrukturiranju.
"Ovako, smanjivanjem plata i penzija za 10 odsto, smanjiće se i tražnja i direktno će se dati negativna injekcija za rast BDP-a i prihoda", tvrdi Stevanović.
Na njegove tvrdnje Altiparmakov odgovara da bi tim rezovima možda ostvarili uštede od oko 400 miliona, što je daleko od dve milijarde evra koliko je, kako kaže, potrebno.
"Mi ne predlažemo smanjivanje penzija i plata u javnom sektoru zato što ima alternative, već zato što je nema", zaključio je Altiparmakov.
.jpg)
