Izvor: Blic, 26.Jan.2010, 01:15   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Niš već godinama tone u socijalnu bedu

Niš - Nedavno objavljeni podatak da svaki 45. Nišlija nema za ručak, već je prinuđen da se hrani u Narodnoj kuhinji, tek donekle otkriva pravu socijalnu sliku Niša. Prave razmere niške bede mnogo su jasnije kada se zna da je bez posla svaki treći radno sposoban Nišlija, da je drugi po veličini grad u Srbiji na 65. mestu po visini zarada, da čak petina penzionera preživljava sa najminimalnijim penzijama.

Od >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << nekadašnjih 70.000 radnika koji su pre 20 godina radili u proizvodnji u niškim fabrikama, danas je preostalo svega njih 5.000. Veliki broj onih koji su napustili fabrike preselili su se na pijace i buvljake ili na biro za nezaposlene. Grad nekada moćne industrije danas ima armiju od 33.380 nezaposlenih, što jeste za 10 odsto manje nego pre godinu dana, ali je stopa nezaposlenosti od 32,7 odsto i dalje dvostruko veća od republičkog proseka i skoro dva i po puta viša nego u Beogradu. Prosečna zarada od 21.650 dinara, svrstava Niš 30 mesta ispod Kragujevca, grada koji je nekada važio za „Dolinu gladnih" i koji je ne tako davne 2004. godine bio iza Niša po primanjima. Prosek vešto skriva podatak da su zarade zaposlenih na području niških opština Pantelej i Palilula među 10 opština sa najmanjim primanjima u Srbiji. Ekonomski pokazatelji surovo govore da više hiljada Nišlija danas ne živi nego - preživljava. Minulu godinu obeležili su štrajkovi i ulični protesti u „Građevinaru" i tri MIN-ove fabrike: „Lokomotivi", „Vagonki" i „Specijalnim vozilima", u kojima je raskinuta privatizacija, kao i u „Niteksu" koji je nastavio da radi sa novim vlasnikom. Oko 700 radnika „Građevinara" postali su sinonim u Nišu za siromaštvo jer se zvanično vode kao zaposleni, a ne primaju plate.

- U 2008. godini smo primili samo tri plate, u 2009. godini je 100 radnika primilo platu za septembar od oko 10.000 dinara, a ostali ništa. Vikendom radim privatno, a snaja zaradi radeći u prodavnici još 10.000 dinara. Kada platimo račune, ostane nam 2.000 do 3.000 dinara. Ima za hleb i krompir - kaže radnik „Građevinara" Jovan Obradović.

Strepnju da Niš postaje nova „dolina gladnih" nagoveštava već podatak da se u Narodnoj kuhinji, najvećoj u Srbiji, hrani skoro 5.700 Nišlija. Paket sa hranom - u kojem je pet kilograma brašna, dva kilograma krompira, kilogram šećera, po pola kile pasulja, pirinča i testenina, 300 grama soli, tri riblje konzerve, dva nareska i jedna pašteta - deli se jednom mesečno.

- Sa četvoro dece živim od 8.500 dinara socijalne pomoći i jednog dečjeg dodatka. Preko Centra za socijalni rad sam u prošloj godini na privremenim radovima zaradila oko 60.000 dinara i to je sve. Dugujem za struju 120.000 dinara, često nemamo šta da jedemo. Nekoga je sramota da dolazi po hranu u Narodnu kuhinju, mene nije jer su mi deca gladna. Mislim da bi mi u nekom drugom gradu bilo lakše, barem da nađem posao - kaže samohrana majka Ljiljana Ranđelović (51).

Na spiskovima za ishranu u Narodnoj kuhinji u aprilu prošle godine bilo je 2.099 Nišlija, a u januaru ove godine broj korisnika je narastao na 5.671. Iako kriterijumi nisu menjani, broj korisnika se uvećava od kada je umesto dnevnih obroka na kazanu, započeta distribucija mesečnih paketa sa hranom.

- Jedan broj ugroženih se nije javljao zbog stida da stoji svakoga dana ispred kazana, ali je promena načina distribucije hrane zapravo otkrila pravi broj onih koji nemaju ni za ručak. Najviše je NKV radnika i srednjoškolaca, ali ima i fakultetski obrazovanih - objašnjava Direktor Centra za socijalni rad u Nišu Zoran Jović.

Predsednik Saveza samostalnih sindikata Niša Miodrag Ranđelović smatra da u ovom trenutku u Nišu ima bar 15.000 socijalno ugroženih koji ispunjavaju uslove da se hrane u Narodnoj kuhinji.

- Još ih sprečava neko dostojanstvo jer su to bili ljudi koji su nekada radili i zarađivali. Krajnje je vreme da u Nišu profunkcioniše socijalno-ekonomski savet - kaže Ranđelović.

- Niš je postao „dolina gladnih" barem što se tiče elektro i metalskog kompleksa. Subotom se na buvljaku mogu sresti inženjeri kako prodaju stvari iz kuće da bi preživeli. U fabrikama nije ništa bolje. Plate su od 10.000 do 15.000 dinara, radnici su u bedi, nemaju za hleb, niti da školuju decu. Od 24.000 radnika u EI Nišu ostalo je samo njih 600, a u MIN-u je sa 10.000 broj smanjen na 1.000. Ako država hitno ne dovede nekog od većih investitora, broj zaposlenih bi u ovim granama mogao da se prepolovi već polovinom godine. Sve je u rukama Vlade Srbije - kaže potpredsednik grane metalaca Sindikata „Nezavisnost" Svetislav Ilić.

I sekretar Gradske organizacije Crvenog krsta Stojan Prokopović primećuje da je siromašnih sve više u Nišu.

- Dnevno dođe ne manje od 10 Nišlija da traži pomoć za kupovinu lekova, hranu, nabavku knjiga" Stiče se utisak da se vraćamo u krizne devedesete godine prošlog veka - kaže Prokopović.

Tužna je stvarnost da su Nišlije danas rekorderi jedino po dugovanjima za struju koja su premašila 5,8 milijardi dinara.

Simonović: Niš nije „dolina gladnih"

Gradonačelnik Niša Miloš Simonović smatra pak da je „neprimereno i netačno" Niš nazivati „dolinom gladnih".

- Niš je 2008. godine bio na 71. mestu po visini primanja. Uprkos posledicama svetske ekonomske krize i otežanim okolnostima za brži privredni razvoj u 2009. godini Niš je skočio na 65. mesto. Ne može se reći da ekonomska kriza nije ostavila posledice na naš grad. Međutim, uprkos tome, u Nišu se u prethodnoj godini, smanjio broj nezaposlenih za više od 10 odsto. Grad je kroz više projekata, poput finansiranja zapošljavanja pripravnika, obezbeđivanja start-ap kredita za pokretanje sopstvenog biznisa kao i zapošljavanje trudnica stvorio uslove za zapošljavanje, a saradnjom sa inostranim partnerima, odnosno otvaranjem francuskog i izraelskog hipermarketa, stvoreni su uslovi i za otvaranje novih radnih mesta - kaže Simonović.

Besplatni obroci

Niš 5.671

Beograd 3.180

Novi Pazar 1.200

Novi Sad 1.000

Pirot 850

Čačak 800

Kikinda 800

Kragujevac 750

Subotica 650

Kraljevo 600

Leksovac 500

Ćuprija 500

Ruma 500

Zrenjanin 300

*osim u Nišu, gde se jednom mesečno dele paketi sa hranom, svuda se dele dnevni topli obroci

Dugovi za komunalije

Struja 5,8 milijardi

Grejanje 370 miliona

Voda 430 miliona

Smeće 127 miliona

Dimničari 10 miliona

Zemljarina 40 miliona

Održavanje stanova 81 milion

UKUPNo6,858 milijardi

*izvor gradska Uprava za privredu

Prosečne plate

Republika Srbija31.576

Grad Niš26.138

Opština Medijana27.525

Opština Palilula17.510

Opština Pantelej18.364

Opština Crveni krst30.762

Opština Niška Banja25.823

Beograd39.227

Novi Sad35.998

Kragujevac30.007

ANKETA Da li i koliko stanovnici Niša osećaju pad životnog standarda?

Srđan Savić muzičar

Niš je slepo crevo Srbije. To u Nišu nije život već preživljavanje. Nišlije su na granici siromaštva. Mn­­oge porodice preživljavaju još zahvaljujući penzionerima jer ostali ukućani ne rade.

Petar Cvetković penzioner

Mislim da smo već mr­t­vi, ali nam još niko nije rekao. Kao radnik sam stekao penziju od 17.000 dinara, a sada i po 12 časova sam na ulici gde prodajem no­vine za 8.000 mesečno.

Aca Mitić radnik

Stanje u Nišu je bedno i žalosno. Ra­-dnici su pu-šteni kućama, teško žive. Kada pojedu zim-nicu, izaći će na ulice početkom proleća. Niš zaista postaje nova „dolina gladnih".

Zoran Lazić nezaposlen

Teško se živi. Raste broj siromašnih. Ja sam 2006. godine posle 30 godina dobio otkaz u vojsci. Po­-sle sam se zaposlio u trgovini kod privatnika koji mi je ostao dužan oko 100.000 dinara.

Jadranka Petrović dizajner

Dok ne proradi industrija, nikome ne­­će biti bolje. Niš je bio grad u kojem je najveći broj radnika radio u industriji. Zato ni ostali segmenti ne mogu da rade dok ne proradi industrija.

Nastavak na Blic...