Izvor: B92, 24.Apr.2012, 11:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ni ceo zaposleni po penzioneru
Beograd -- Prema poslednjim analizama, novac za isplatu 100 penzija zarađuje samo 97 radnika, čime je konačno pređena dugo najavljivana "crvena linija".
Prema podacima Republičkog zavoda za statistku, u Srbiji je u februaru bilo 1.730.530 zaposlenih građana, dok u Fondu PIO kažu da je u istom mescu isplaćeno čak 1.687.921 penzija.
To bi značilo >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << da su, u idealnim uslovima, za 100 penzionera radila 102,5 radnika. S druge strane, pošto ni u februaru oko 100.000 radnika nije primilo platu, ovaj je odnos još nepovoljniji.
Posle 1970. na jednog penzionera dolazilo je 4,2 radnika, a odmah nakon Drugog svetskog rata odnos je bio šest radnika na jednog penzionera. Situacija se drastično menja od 2000. godine, kada se sve više smanjuje broj radnika koji izdržavaju penzionere, budući da penzijski sistem funkcioniše po principu „protočnog bojlera”, gde radnici danas uplaćuju doprinose da bi penzije bile isplaćene najstarijima.
Zato što je u februaru između 80.000 i 100.000 zaposlenih išlo na posao, a da za to nije dobilo platu. Tako je ekonomista Miroslav Zdravković, došao do zaključka da je na 1,68 miliona isplaćenih penzijskih čekova bilo 1,63 miliona doznačenih zarada.
Statistika istovremeno pokazuje da u Srbiji ima 1,77 miliona zaposlenih i 1,68 miliona penzionera. I još jedna činjenica – u Srbiji, prema poslednjim podacima, samo 18 odsto firmi izmiruje zarada ne vreme.
Prema objašnjenju Dragane Kalinović, direktora Fonda PIO, isplata penzija funkcioniše po "tekućem sistemu", odnosno sadašnji radnici rade za sadašnje penzionere:
„Zato bi optimalan odnos bio da 2,5 zaposlena rade za jednog penzionera. Zato je i državna kasa pod sve većim opterećenjem i pitanje je koliko se još dugo može primenjivati ovakav recept. Svake godine u proseku imamo najmanje 30.000 novih penzionera, pa rashode uvećavamo za oko 1,5 odsto godišnje" , računa Kalinovićeva.
Tako je u 2012. planirano da na penzije "ode" 480,15 milijardi dinara što je 84,59 ukupnih rashoda Fonda. Već u idućoj godini na penzije će se, računaju u Fondu, potrošiti 509 milijardi, a 2014. godine čak 541 milijarda dinara.
Do pre 10 i 15 godina taj odnos je bio znatno bolji i išao je u prilog zaposlenima. Devedesetih je, na primer, 2,5 zaposlenih izdržavalo jednog penzionera.
Situaciju je dodatno pogoršala svetska ekonomska kriza, tokom koje je stopa nezaposlenosti povećana sa 17 na 24 odsto. Uoči krize, odnosno 2007. godine odnos je bio 1,41 prema jedan, da bi danas skoro bio izjednačen broj onih koji rade i uplaćuju doprinose s brojem penzionera.
Situacija je najgora kod najmlađih, pa tako svaki drugi radno sposoban stanovnik Srbije, mlađi od 30 godina, nema posao. Znatan rast stope nezaposlenih pogodio je one od 15 do 24 godine starosti. Između oktobra i aprila stopa nezaposlenih povećana je za dva procentna poena i sada iznosi 51,9 odsto za tu starosnu grupu.
Situaciju je dodatno pogoršala svetska ekonomska kriza, tokom koje je stopa nezaposlenosti povećana sa 17 na 24 odsto. Uoči krize, odnosno 2007. godine odnos je bio 1,41 prema jedan, da bi danas skoro bio izjednačen broj onih koji rade i uplaćuju doprinose s brojem penzionera.
Ono što penzijskom sistemu ide na ruku je što bi broj nezaposlenih u Srbiji, bar prema najnovijem izveštaju MMF-a, trebalo da stagnira, jer je sada dostigao svoj maksimum.
Ono što je, međutim, obeshrabrujuće je što se u poslednjoj deceniji broj penzionera povećava za oko 1,5 odsto, pa će ove godine armija penzionera biti uvećana za još oko 30.000 novopridošlih.
Prema oceni Nebojše Atanackovića, predsednika Unije poslodavaca, situacija će se promeniti onog trenutka kada BDP, odnosno ono što privreda stvara, počne znatnije da raste. MMF tako prognozira da će ekonomski rast dogodine biti tri odsto. Međutim, Atanacković smatra da to nije dovoljno i da bez dvocifrenog rasta ne može da se promeni „krvna slika” privrede.
"Rast od 0,5 odsto BDP-a za ovu godinu na nivou je statističke greške i za privredu je beznačajan" , smatra Atanacković.
U svakoj porodici od 2,9 člana, plate ili penzije prima 1,4 član, a 1,5 je izdržavan, odnosno student ili nezaposlen, a moguće je i da zarađuje novac u sivoj zoni ili u poljoprivredi.
Statistika je, naime, snimila 2,5 miliona porodica u našoj zemlji: njihovi članovi, pojedinačno, mesečno troše – 17.807 dinara.
Kada zaposlenima, penzionerima, sivoj zoni i poljoprivredi dodamo i doznake iz inostranstva, prihode od renti, prihode od prodaje imovine, dolazimo do ove prosečne svote novca za potrošnju.
Ipak, koliko god da se većina snalazi kako zna i ume i krpi da preživi od početka do kraja meseca, istinski ugrožene kategorije stanovništva su nezaposleni, romska populacija i ostareli poljoprivrednici koji ne mogu da obrađuju zemlju, a nemaju zemljoradničke penzije, koje su inače skromne i iznose oko 9.400 dinara, naglašava Zdravković.
To nisu jedini loši socioekonomski pokazatelji kada se ima u vidu anketa o potrošnji domaćinstava. Naime, kada se lanjska uporedi s prethodnom, uočljivo je da u mesečnim prihodima svake porodice raste učešće penzija, a opada udeo plata. U prosečnoj porodici s gotovo jednako novca raspolaže zaposleni i penzioner.
Najveći udeo u ukupnim prihodima srpskih domaćinstava čine zarade iz redovnog radnog odnosa – 40,4 odsto, a pre samo godinu dana zarade su u porodičnoj kasi učestvovale sa 45,6 odsto.
Udeo penzija u kućnom budžetu raste na uštrb plata pa one sada iznose 34,2 odsto ukupnih primanja, umesto pređašnjih 30 odsto.
