Izvor: B92, 26.Okt.2008, 15:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Neodrživ plan o povećanju penzija"
Beograd -- Direktorka Svetske banke za Jugoistočnu Evropu Džejn Armitidž ocenila je da nije održiv plan o povećanju penzija u Srbiji na 70 odsto prosečne plate u 2009.
Ona je rekla da bi to povećalo deficit budžeta za 2,7 odsto bruto domaćeg proizvoda. Armitidžova je u najavila da će Bord izvršnih direktora Svetske banke u aprilu 2009. godine odobriti prvu tranšu zajma Srbiji od 388 miliona dolara, od ukupno >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << 600 miliona dolara, obećanih za izgradnju Koridora 10.
Komentarišući najavu Vlade Srbije da naredne godine poveća penzije na nivo od 70 odsto prosečne plate, ona je rekla da čak i da u svetu nema finansijske krize, to bi povećalo budžetski deficit Srbije.
"Naša prognoza za 2009. godinu pokazuje da bi to povećalo deficit za 2,7 odsto BDP-a. To nije fiskalno održivo i bilo bi veoma štetno u ovoj fazi razvoja Srbije", upozorila je Armitidžova i ukazala na važnost otvorene rasprave oko reforme penzionog sistema.
"Svi se brinemo kakve će biti penzije jednog dana kad se penzionišemo, ali ne može se dopustiti da neodgovorno povećanje troškova, koje ne možemo da priuštimo, ugrozi poslovnu klimu i makroekonomsku stabilnost koja je toliko važna", rekla je ona.
Armitidžova je kazala da će se pitanjem penzionog sistema baviti sledeći okrugli sto, koji će organizovati Centar za liberalno-demokratske studije, sredinom novembra u Beogradu i najavila da će Svetska banka dovesti tim stručnjaka radi razmene iskustva sa drugim zemljama.
U mnogim zemljama u svetu je penzioni sistem važna tema, odnosno pitanje kako da on bude finansijski prihvatljiv, srpski sistem ima neke karakteristike koje penzije čine još važnijom temom.
"Srbija je prilično odmakla u demografskoj tranziciji, stanovništvo je u proseku mnogo starije od, naprimer Albanije, tako da Srbija ima visoku prosečnu starost stanovništva", rekla je Armitidžova i navela da je starosna granica za odlazak u penziju još prilično niska u Srbiji.
Pošto je stopa nezaposlenosti prilično visoka u Srbiji i ima dosta ljudi koji rade u "sivoj zoni", procenat radno sposobnog stanovništva koje uplaćuje doprinose je prilično nizak i Svetska banka će rado ponuditi neke opcije, iskustva iz susednih zemalja koje su rešile taj problem, kazala je ona.
"U isto vreme, veoma je važno starijim ljudima obezbediti pristojan životni standard, jer ponekad postoje bolji načini od penzionog sistema da se pomogne stvarno siromašnim ljudima. Mogu da se uvedu ciljani programi”, navodi Armitidžova.
Ona je podsetila na reči predsednika Svetske banke Roberta Zelika koji je rekao da je "svet sada veoma zabrinut za tržište akcijama i za banke, ali moramo da mislimo na ljudsku stranu krize".
"Na siromašne ljude na Balkanu i Srbiji je već uticalo poskupljenje goriva i hrane, a sad je nastupila i finansijska kriza. Zato fokusiranje na siromašne i ugrožene i na program pomoći i subvencija, koji će stvarno pomoći siromašnima, važniji nego ikad. To će takođe biti deo našeg budućeg dijaloga sa Srbijom", najavila je Armitidžova.
Najavljujući da će Bord izvršnih direktora Svetske banke u aprilu 2009. godine odobriti prvu tranšu zajma Srbiji od 388 miliona dolara, od ukupno 600 miliona dolara za izgradnju Koridora 10, Armitidžova je podsetila da je reč o sredstvima, dogovorenim sa potpredsednikom Vlade Srbije Mlađanom Dinkićem.
"Realizovaćemo prvu ratu što je pre moguće", obećala je ona i navela da će brzina realizacije kredita zavisiti od srpskog parlament, koji treba da ratifikuje sporazum o zajmu.
Koordinatorka Svetske banke za Jugoistočnu Evropu podsetila je da je u bliskoj prošlosti bilo slučajeva, kad zajmovi nisu bili ratifikovani tako brzo u Skupštini Srbije.
"Mi razumemo političke uspone i padove, ali se nadamo da će parlament to ratifikovati veoma brzo, tako da se što pre otpočne sa realizacijom zajma", kazala je ona.
Govoreći o povodima njenog boravka u Beogradu ove nedelje, Armitidžova je rekla da je u srpskoj prestonici imala razgovore sa nekoliko ministara i timom za primenu projekata, koje finansira Svetska banka.
"Trenutno radimo na 11 projekata i više od 300 miliona kredita dostupno je u nekoliko sledećih godina i vodili smo razgovore kako ubrzati primenu i raspodelu sredstava", objasnila je visoka funkcionerka Svetske banke i navela da je osim velikog zajma u sektoru infrastrukture, Svetska banka je spremna za pregovore o dodatnom finansiranju reformi u sektoru zdravstva.
Armitidžova je podsetila da Svetska banka pruža i podršku budžetu Srbije u iznosu od oko 50 miliona dolara godišnje i to je program u okviru kojeg banka sarađuje sa Vladom Srbije na reformi razvoja privatnog sektora, poboljšanju investicione klime i ojačavanju procesa sprovođenja stečaja, koji se očekuje u poslednjim fazama privatizacije.
