Izvor: Politika, 29.Avg.2008, 23:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Nema više „prevremene” penzije

EKSKLUZIVNO

Predviđenom reformom penzijskog i invalidskog sistema, koja bi trebalo da se završi do kraja 2010, zaposleni će penzijsko rešenje moći da dobiju tek kada navrše zakonom predviđene godine života i zakonom propisan minimum radnog staža, potvrdio je u intervjuu „Politici” dr Jovan Krkobabić, potpredsednik Vlade Srbije.

On kaže da mu je jedini cilj da tokom četvorogodišnjeg mandata u socijalno odgovornoj vladi napravi takav penzijski sistem koji >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << će trajati narednih 10 do 15 godina, kako ova populacija više ne bi živela na ivici siromaštva, već dostojanstveno, budući da su svoje penzije zaradili tokom radnog veka.

Novina je i to što u penzijskom sistemu Srbije više neće biti privilegovanih penzionera. Rešenja iz Uredbe o nacionalnim penzijama biće pretočene u zakonska i ubuduće se neće odnositi samo na vrhunske umetnike i sportiste, već i na druge posebno istaknute i zaslužne građane Srbije – naučnike, privrednike...

– Ne želim da bilo ko shvati da sam protiv nacionalnih penzija, ali hoću da sistem funkcioniše tako da budu nagrađeni svi oni koji su postigli izvanredne i po zemlju značajne rezultate u poslu kojim su se bavili – pojasnio je dr Jovan Krkobabić.

Donošenjem Uredbe o vanrednom usklađivanju penzija od 10 odsto počela je realizacija programa PUPS-a, njihovih koalicionih partnera i zahteva istaknutih u predizbornoj kampanji. Kao prioritet PUPS je tokom predizborne kampanje posebno istakao potrebu promene društvenog statusa penzionera i popravljanje njihovog socijalno-materijalnog položaja. Penzioneri čine trećinu biračkog tela i sa svojim porodicama gotovo trećinu stanovništva Srbije, pri tome su poslednjih godina bili skrajnuti na margine društva, i to kada se radi o odlučivanju o ključnim pitanjima za dalji razvoj zemlje, istovremeno podnoseći najveći teret tranzicije.

Posledica takvog stanja je sistematsko pogoršanje socijalnog i materijalnog položaja penzionera. Prosečna penzija svih penzionera u Srbiji, uključujući vojne, samostalne i poljoprivrednike, iznosi 17.000 dinara. Istovremeno je prosečna zarada za juli bila 33.500 dinara, što znači da penzije u zaradama u ovom času učestvuju sa oko 52 odsto. Dakle, ispod zakonom propisanog minimuma od 60 procenata.

Kako bi se obezbedio dostojanstven život za najstarije koji su svoje penzije zaradili, izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, koji bi trebalo da stupi na snagu 1. januara 2009. godine, prosečna penzija u prosečnoj zaradi trebalo bi da dostigne 70 procenata. Proces dostizanja ovog nivoa odvijaće se postupno tokom cele 2009. godine.

– Od realizacije tog zahteva se neće odustati bez obzira na upozorenja da je to preveliko opterećenje za budžet – kategoričan je Krkobabić. Na naše pitanje da li će za te namene morati da se ide na povećanje poreza, potpredsednik vlade kaže da nema potrebe i da povećanje penzija neće izazvati nikakve tektonske potrese u budžetu.

– Dovoljno je sivu ekonomiju uvesti u legalne tokove. Tu pre svega mislim na hiljade radnika koji rade na crno – građevince koje poslodavci najčešće uopšte ne prijavljuju, veliki broj onih koji zapošljavaju privremeno, pa im posle tri meseca daju otkaz i zapošljavaju nove, a za njih ne plaćaju doprinose, kao i na one koji i kada zaposle radnika dogovore s njim da mu pola para daju na ruke, a pola uplate na račun. Upravo se tu gube milioni, a taj novac bi bio više nego dovoljan da se redovno isplaćuju i penzije i plate koje idu iz budžeta – pojasnio je potpredsednik Krkobabić.

Zašto baš 70 odsto? Šta penzioneri time dobijaju.

– Računica je pokazala da se s tolikim učešćem penzije u prosečnoj zaradi mogu pokriti najosnovnije životne potrebe – da plate komunalije, kupe lekove i hranu. U ovom času u odnosu na julsku platu to bi bilo oko 20.000 dinara. Ovaj iznos je, međutim, daleko od evropskog proseka. A ukoliko Srbija želi da uđe u zajednicu ovih zemalja, mora da prati i ispunjava standarde Evropske unije. Ova vlada je jasno stavila do znanja da joj je cilj da što pre uđe u EU.

Krkobabić kaže da iako pojedincima 70 odsto izgleda mnogo, te da je učešće penzija u zaradama u većini evropskih zemalja procentualno mnogo niže nego što se to planira u Srbiji, ne treba prenebregnuti činjenicu da tamo mesečna zarada iznosi tri, pa i pet hiljada evra i da 70 odsto od tog proseka i onog od plate od 33.500 dinara ne može da se poredi. Dakle, zahtevi PUPS-a nisu nerealni ni predimenzionirani. Naprotiv, kaže on.

Novim zakonom biće regulisano i pitanje najviših i najnižih penzija. Nedopustivo je, ističe Krkobabić, da najviša penzija u Srbiji posle oktobarskog povećanja od 17 odsto pređe 100.000 dinara, a da najniža bude deset puta niža. Zašto je to tako, treba pitati one koji su doneli sada važeće zakonske propise iz ove oblasti. Zato se ta greška mora ispraviti.

Upitan da li se zna koja će biti donja granica ispod koje najniže penzije ne smeju da padaju, Krkobabić kaže da se još razmatra, ali da svakako one od Nove godine neće biti više tako obezvređene kao što je to slučaj sada, da budu na nivou socijalne pomoći. Posebna pažnja će se posvetiti popravljanju zdravstvenog stanja penzionera, i to kroz smanjenje participacije za lekove i popravljanje uslova lečenja koje treba prilagoditi mogućnostima penzionera.

Krkobabić neće propustiti ni da tokom mandata reši pitanje slovenačkih penzija, na koje čeka više hiljada onih koji su radili u toj bivšoj jugoslovenskoj republici a žive u Srbiji.

– Već sam pokrenuo pitanje da se sedne za pregovarački sto sa kolegama iz Slovenije i potpiše međudržavni sporazum, koji reguliše isplatu zaostalih slovenačkih penzija. Ukoliko se to ne dogodi, ići će se na princip reciprociteta.

Na pitanje šta to praktično znači, da li će ulazak slovenačkog kapitala u Srbiju biti bojkotovan, ili postaviti pitanje rada privatnog penzionog fonda iz Slovenije koji je ušao na srpsko tržište, Krkobabić kaže da će se neke mere sigurno preduzeti.

– Nigde na svetu ne postoji nešto slično. Građanin Srbije koji je radio 15 ili 30 godina u Americi i vratio se u Srbiju danas prima američku penziju, pa zašto ne bi i onaj ko je radio u Sloveniji dobijao slovenačku penziju, ako je već tokom radnog veka uplaćivao doprinose u njihov fond, pita potpredsednik vlade.

Jasna Petrović

[objavljeno: 30/08/2008]

Nastavak na Politika...