Izvor: Politika, 30.Jul.2013, 16:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nema boljih i lošijih generacija
Naš školski sistem ne daje dovoljno početnog znanja da bi mladi mogli odmah da rade
Porasta zapošljavanja nema bez porasta privrednih aktivnosti i razvoja privrede. To znači da mere države usmerene na zapošljavanje neće biti podsticajne ako poslodavcu novi radnik ne treba. I ako i onaj koji je već zaposlen stoji pored mašine bez posla. Međutim, to što poslodavci i u takvoj situaciji zapošljavaju starije radnike sa iskustvom, pa i one u >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << penziji, može se objasniti time što je reč o radnicima koji su, s obzirom na svoja stručna znanja, u nekim situacijama gotovo nezamenjivi.
Ja sam, recimo, tražio tehnologa za rad u jednoj mojoj firmi i prvo smo zaposlili mladog čoveka bez radnog staža. Mislili smo da će vremenom steći potrebna znanja. U tome nismo uspeli i zato smo mu pomogli da nađe posao na drugom mestu, a mi sad pregovaramo s jednim tehnologom starijim od 50 godina, s velikim radnim iskustvom, koji će odmah moći da se uključi u proizvodnju. Tako smo se još jednom uverili u to da naš školski sistem ne daje dovoljno početnog znanja da bi mladi mogli odmah da rade.
Meni je kao poslodavcu zbog nekih naših novih proizvodnih programa bio potreban električar i javljali su nam se mladi bez radnog iskustva. Oni su imali diplome električara ili elektrotehničara, ali neki od njih nisu znali osnovne stvari potrebne za rad. Isto tako, gotovo da mi je bila potrebna veza da dođem do dobrog bravara i onda su došla dvojica starijih(50-55 godina) i ja sam ne znajući koga da zadržim zadržao obojicu. I izuzetno sam zadovoljan. Oni imaju radnu disciplinu i puno iskustva, lako rešavaju probleme s kojima se suočavaju tokom rada. Prema tome, kad je reč o mladima, moramo, naročito u zanatstvu, jačati njihova praktična znanja, a očigledno i menjati način obrazovanja.
Teškoće sa uključivanjem mladih u rad i proizvodnju neki dovode u vezu s njihovim navodnim generacijskim osobinama, jer „nove generacije nisu kao one nekadašnje“, što, naravno, nijetačno; nema boljih i lošijih generacija nego svako životno doba ima svojih prednosti i mana. Mladi imaju više energije i snage ne samo u fizičkim nego i intelektualnim aktivnostima, njima su bliže nove tehnologije itd. Današnji mladi, međutim, počinju da rade u drukčijim okolnostima nego nekadašnje generacije. To su okolnosti kada poslodavac nema dovoljno posla ili ima problema s plasmanom svojih proizvoda. Zato se dešava i da plate kasne ili budu umanjene. U takvim situacijama i zaposleni se drukčije odnose prema svojim obavezama jer su svesni da je reč o poslu koji, naročito ako je o mladima reč, ne zadovoljava njihove ambicije. Naravno, kod penzionera su te ambicije manje. Ovde imam u vidu penzionere u radnom odnosu, a ne one koji rade na crno. A oni će pre nego mladi raditi i na crno.
Ali na sve ove probleme sa zapošljavanjem ne možemo gledati kao na generacijske, jer oni proizlaze iz zastoja u razvoju privrede zbog čega je i „kolač” od kojeg treba zadovoljiti potrebe zdravstva, školstva, kulture, administracije... isuviše mali. Mada to na prvi pogled izgleda protivurečno – put ka rešenju problema vidim u smanjivanju obaveza poslodavaca prema državi. I u uvođenju progresivnog oporezivanja, tako da veće plate budu više oporezovane.
Smanjivanje obaveza poslodavaca prema državi nije nikakav njihov sebični interes čiji je cilj dostizanje velikih profita. Do profita treba doći, ali ako je razlika u iznosima između bruto i neto dela plate sve manja onda poslodavac nije stimulisan da zapošljava nove radnike nego je, naprotiv, zainteresovan da ih zapošljava na crno. Prema tome, ako bi nivo zahvatanja bio smanjen i ako bi bio usklađen sa visinomzarada, onda bismo mogli da očekujemo i porast zapošljavanja.Ali ne samo na osnovu dolaska stranih kompanija jer, recimo, Fijat, koji pravi veliki izvoz, ne zapošljava više od dve hiljade radnika, što je kap u moru naše nezaposlenosti. Kad je o zapošljavanju reč, rešenje problema jeste zato u stimulisanju malih preduzeća. Poreski odnos prema firmi koja ima zaposlene treba da bude mnogo povoljniji nego prema onoj koja ih nema. Zapošljavanje bismo tom merom veoma stimulisali i verujem da bismo brzo dospeli ispod crte od 20 procenata nezaposlenih. Jer ako bi svaki poslodavac, a ukupno ih je više od dvesta hiljada, zaposlio samo jednog radnika, onda bi i problem s mladima bez posla bio znatno blaži.
Na primedbu da bi smanjena zahvatanja iz fondova poslodavaca dovela do novih manjkova u državnoj kasi, mogu da kažem da bi porast broja zaposlenih doveo do suprotnog rezultata, jer zaposlen čovek daje državi kao potrošač i utiče na ukupan porast privrednih aktivnosti.
Predsednik Unije poslodavaca Srbije
Nebojša Atanacković
objavljeno: 30.07.2013.
