Izvor: Politika, 08.Sep.2014, 09:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nekima se čini da je čarobnjak
Zvonimir Janković je vojničku karijeru isprepleo sa istraživačkim radom i decenijama konstruisao detektore koji sada već na osam kilometara dubine „namirišu” dragocenosti. Nedavno su ga zato zvali i u Antverpen...
Kaže se „čovek zlata vredan”. Za Zvonimira Jankovića, koga ipak svi oslovljavaju sa Zvonko, svakako važi ova narodna, mada o njemu može da se priča i kao čoveku vrednom dijamanata. Najnoviji u lancu njegovih izuma jeste detektor dijamanata nazvan „aldijan”. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << I dok se svet na dva kontinenta, evropskom i australijskom, raspituje za usluge našeg čoveka, Zvonimir, inače pukovnik u penziji, sa obrazovanjem iz elektrotehnike i telekomunikacija, u praksi, na širokom terenu, isprobava aparate i – odmara se u svom omiljenom Kladovu. Tu smo ga i zatekli s mnoštvom pitanja: pre svega zašto ga privlači „traganje” za blagom, plemenitim metalima zbog kojih su najlepše dame planete spremne da se bace u zagrljaj „pravog” muškarca, posebno ako „raspolaže” dijamantima i zlatom. Znatiželjni, pitamo da li ga je u svet izuma detektora naj-naj ruda „gurala” čežnja za bogatstvom.
– Ne znam pravi odgovor, ali sećam se da je sve počelo kad sam kao dvanaestogodišnji dečak pomoću kristala napravio detektor kojim je moja družina mogla da hvata Radio Bukurešt, London i Moskvu pedesetih kada su samo retki imali radio-aparat. Kruna svega bila je što smo tako jedino mi mogli da slušamo šta je imao da nam prenese legendarni novinar emigrant (tadašnje Jugoslavije) Grga Zlatoper! (Stariji znaju te čuvene prve prekomorske izveštaje sa Zapada, iz slobode i demokratije…„Ovdje Glas Amerike, govori vam Grga Zlatoper”, o. a) – uzvraća Zvonimir i nastavlja priču, tvrdeći da sve što je decenijama kasnije istraživao i inovirao polazi od tog prvog saznanja o moćima kristala, galenita, rude olova.
Svoju profesionalnu vojničku karijeru isprepleo je sa istraživačkim radom, jer se tokom vojnikovanja bavio telekomunikacijama, a početkom sedamdesetih znanje dopunio oblašću primenjene matematike u elektronici. Pre svega za pronalaženje vode, nafte, gasa, ruda, minerala i svakog jedinjenja do dubine od 8.000 metara pod zemljom.
– Tehnologija je usavršavana poslednjih dvadeset godina. Nedavno je uspešno testirana peta generacija uređaja koja omogućava pretraživanje do osam kilometara pod zemljom ili morem. Prethodna četvrta generacija uređaja je mogla da meri ono što se nalazi do pet kilometara pod zemljom. Tehnologija je efikasno primenjena na više od tri hiljade mernih tačaka kod nas i u svetu i za svaku od njih postoji dokumentacija. Ova tehnologija omogućava da se odredi lokacija koja je optimalna da se na njoj urade istražne bušotine. Moguće je odrediti koncentraciju metala u rudi ili prognozirati kvalitet nafte. Pravilnom primenom ove tehnologije u Srbiji sigurno bi se napravili veliki pozitivni efekti za našu zemlju –dodaje Branko Kecman, kolega po izumiteljskom pregalaštvu i prijatelj Zvonimira Jankovića.
Detektor dijamanata „aldijan” Zvonimira Janković Zvonka, člana SAIN (Srpske akademije inovatora), kažu upućeni, predstavlja jedinstven izum u svetu za otkrivanje dijamanata, dragog i poludragog kamenja. Janković je već odranije poznat po izumima „geosolar” i „radijan” za detekciju drugih rudnih tela kao što su minerali, nafta, voda, eksploziv, zagađivači životne sredine.
Od Kecmana doznajemo da je mnogo anegdota vezano za Zvonka i njegov rad i istraživanje na terenu. Recimo, jednom prilikom Zvonkov tim je snimao teren u Rusiji, u rudniku Sibai, gde vade bakar i zlato. Tu postoji veliki kop prečnika dva kilometra i dubine više od 500 metara. Rudnik ima i podzemnu eksploataciju. Kada su se Zvonko i drugari spustili u jamu zatekli su rudare sa automatskom „bušećom garniturom” koji su tražili zlatnu žicu i obavljali potrebne radove za to. Zvonko im je rekao da se vrate hodnikom nazad 30 metara i da s tog mesta izbuše normalan tunel na već postojeći i da će na 18 metara u tom smeru pronaći rudu s bogatim sadržajem zlata. Poslušali su ga i pronašli zlato! Usledili su komentari Rusa, u stilu: „Vidi, bogati, Srbin sve pogodio” ili „Ovaj Srbin je čarobnjak iz Oza” i slično.
A da li je Zvonimir bogat čovek kada je tako blizak sa dragocenim „kamenjem”?
– Bogat sam duhom, zadovoljan porodicom, ćerkom, sinom i njihovom decom. Imam troje unučadi. Materijalno bogatstvo nije me „vodilo” stazama kojima sam išao, i finansijska naknada dobro će doći, ako i kada dođe – spremno odgovara Janković.
Veli da su ga zvali Australijanci iz centralnog dela kontinenta i sedišta nedaleko od Sidneja, pa proizvođači opala...
– Pitao sam Australijance kako nalaze opal. Rekli su mi da dobijaju koncesije sa mnogo hektara zemlje i opal kopaju tamo gde se zaustavi daleko i proizvoljno bačeni kamen! Znam da mogu svojim detektorom da im ukažem na mikrolokaciju gde se nalaze rezerve opala, ali ne mogu da putujem tamo pod stare dane. Neka pošalju svoje ljude na podučavanje i to je izvodivo, ako žele da imaju koristi od mog detektora – kaže Janković i još jednom vraća na prvo pitanje o –bogatstvu.
– Ne očekujem bogatstvo pod stare dane i ne treba mi. Od pre 15 godina lutam sam, bez supruge koja je umrla, i radim na svojim aparatima. To je sada moj život, dok je zdravlja... – ne posustaje inovator.
-------------------------------------------------------------------------------
O „aldijanu” stručno
Novi izum „aldijan” spada u porodicu uređaja za elektromagnetnu prospekciju, radi na niskim frekvencijama, može da detektuje elemente prirodnog sistema koji se kao slobodni elementi ili kao jedinjenje s drugim elementima nalaze u dijamantima, menjajući im fizičke osobine.
„Aldijan” ima dve vrste signal-generatora, s vrlo osetljivom podelom frekvencija (mikroherci), a naročito s podesivom jačinom i oblikom izlaznog signala. Ovoga puta magnetni senzor je izražene osetljivosti i samopodešavajuće širine spektra frekvencija interferentnog polja. Emiter-traser je posebno konstruisan i prilagođen za ovu namenu. Može da isijava snop traženja širine od četiri do 20 milimetara. Izvori za napajanje su standardni, elektroenergija 220 volti ili aku-baterija od 12 volti s pretvaračem.
Princip rada zasniva se na isijavanju elektromagnetnih talasa na podešenu frekvenciju dijamanata preko emiter-trasera, formirajući snop od četiri do 20 milimetara, a zatim pomoću magnetnog senzora na kome je takođe frekvencija podešena, detektuje interferentno polje gde se dijamanti nalaze.
Izumom se mogu otkriti i objekti napredne „stelt” tehnologije čija je baza zasnovana na novim naprednim materijalima sa osnovom ugljenika. S obzirom na to da dijamanti iz klase D sadrže čist, stoprocentni ugljenik, a da ostale klase (do klase Z) imaju primese drugih elemenata, bilo je neophodno da se definiše pitanje prepoznavanja kristalne strukture, kako u procesu traženja ne bi došlo do lažnog odraza.
-------------------------------------------------------------------------------
„Aldijan” za sada tajna antverpenske berze
Stručni tim Srpske akademije inovatora boravio je u Antverpenu u radnoj poseti berzi dijamanata, tokom jula ove godine. Antverpenska berza dijamanata najveća je u svetu, sa 70 odsto godišnjeg prometa od celokupne svetske trgovine dijamantima. Tim su činili potpredsednik akademije dr Rato Ninković, izvršni direktor Elbrus Sozanov, direktor projekta dr Nina Ninković i projekt-inženjer Ilija Botić.
Naši stručnjaci su sa domaćinom Karimom Otom, da se stručno izrazimo, detektovali elemente u dijamantima od klase D do klase S, kao i crnog dijamanta, najtvrđeg elementa prirodnog sistema.
– Imali smo priliku da u ruci držimo dijamante raznih veličina, a najfascinantniji je bio onaj od 140 karata, čija se vrednost u sirovom sastavu procenjuje na 2,5 miliona dolara – kaže Nina Ninković, žaleći što u ovom trenutku ne sme da govori o detaljima detekcije jer su oni deo poslovne tajne Antverpenske berze. Ona je najavila da će rezultati biti dostupni javnosti kada se objavi naučni rad na temu detektora dijamanata „aldijan”.
Branka Jakšić
objavljeno: 08.09.2014.
