Izvor: Politika, 04.Jan.2010, 23:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nejasni kriterijumi za dodelu nacionalnih penzija
Umetnička udruženja i umetnici imaju zamerke na konačan spisak dobitnika nacionalnih penzija
Džoja Ratković-Gavela, umetnica koja je održala na stotine izložbi u Srbiji i inostranstvu, autorka na hiljade slika, crteža, ilustracija i karikatura, nije, po proceni komisije za dodelu nacionalnih penzija, zaslužila to priznanje, iako je konkurisala već treći put. Podsetimo, nacionalne penzije za proteklu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << godinu dobila su 52 umetnika, od 457 penzionisanih stvaralaca koji su se kandidovali za ovo priznanje. Oni će dobijati 50.000 dinara mesečno preko osnovne penzije.
Džoja Ratković-Gavela najavljuje da će pokrenuti peticiju zbog, kako kaže, sramne odluke da joj, bez ikakvog obrazloženja, komisija ne dodeli priznanje za vrhunski doprinos umetnosti.
– Već treći put sam predala dokumenta, koja dokazuju koliko sam uradila za srpsku umetnost. Neprijatno mi je da se hvalim, mislila sam da moja dela govore sama za sebe, međutim, izgleda da to nije dovoljno. Pretpostavljam da nisu dobri ni ljudi koji su pisali o mojoj umetnosti, poput Milorada Pavića, Peđe Milosavljevića, Davida Albaharija i mnogih drugih. Valjda zato što ne idem po kafanama, nego sam život posvetila umetnosti, ne ispunjavam kriterijume komisije koja odlučuje o doprinosu srpskoj umetnosti – ogorčeno konstatuje Džoja Ratković-Gavela.
Džoja Ratković je prošle godine poslala pismo Nebojši Bradiću, kada po proceni tadašnje komisije nije zaslužila nacionalnu penziju, u kojem je zatražila objašnjenje. U znak odgovora, naša sagovornica kaže da je dobila samo šturo pismo u kojem piše da je komisija pošteno radila svoj posao.
– Mislila sam da, na radost moje Srbije, objavljujem ilustracije i držim izložbe u Beču i Cirihu, ali to izgleda nije tačno. Udruženje likovnih umetnika Srbije, čiji sam član od 1967. godine, dodelilo mi je 2008. godine dva priznanja, za istaknutog umetnika i za životno delo. Imam pet knjiga objavljenih u inostranstvu. Godine 2006, Konstantin Kostjukov otvorio je moju izložbu uljanih slika posvećenih baletu. Izlagala sam u Mramornoj sali Bečke opere. O tome je Ministarstvo kulture dobilo kompletnu dokumentaciju, kaže Gavela, ističući da je rad ovogodišnjih dobitnika nacionalne penzije znatno ispod njenog nivoa.
Njen kolega, slikar Aleksandar Rafajlović, dobitnik mnogih značajnih priznanja, među kojima je i „Politikina” nagrada za najbolju izložbu takođe po proceni Komisije za dodelu nacionalnih penzija, nije zaslužio priznanje.
– Ne osećam se gubitnikom, pa neću da se žalim, konkurs je konkurs. Zbog velikih zdravstvenih problema morao sam u penziju, ali sam i posle toga organizovao 11 izložbi. Čini mi se da su penzije davali kolegama koji su prestali da rade. Uostalom, ovde umetnici ionako stvaraju na ličnu inicijativu, sa minimalnim sredstvima, ljudi nemaju novca za osnovno – kaže Rafajlović. On smatra da više novca odlazi na troškove za zaposlene u pravnoj službi Ministarstva kulture, nego za celu kulturu u Srbiji.
Naši sagovornici iz umetničkih udruženja tvrde da imaju zamerki na konačni spisak dobitnika, ali ne žele da komentarišu konkurs koji je završen. Oni, poput Rafajlovića, konstatuju da je konkurs završen i da bi neka sledeća komisija pri Ministarstvu kulture trebalo da se pozabavi zamerkama.
Prema rečima Ljiljane Đurić, predsednice Udruženja dramskih umetnika, svakako je više glumaca zaslužilo ovu nagradu.
– Svakako među glumcima ima još onih koji su zaslužili, ali komisija je dala poslednju reč. Zameram jedino to što se dugo čekalo, jer je odluka donesena još u martu. Pozitivno je to što će od sledeće godine priznanja za vrhunski doprinos kulturi ući u zakon. Tako da nagrade neće, kao do sada, varirati u zavisnosti od budžeta – kaže Ljiljana Đurić.
Ona napominje da je dobro i to što će od sledeće godine biti uvedena još jedna, republička nagrada za doprinos kulturi, na osnovu novog zakona, a nju će dobijati po jedan istaknuti stvaralac iz svake oblasti umetnosti.
– Nadam se da će ove godine komisija obratiti pažnju i na umetnike koji žive van Beograda i koji su u težim uslovima za rad ostvarili uspešne karijere – ističe Ljiljana Đurić.
Dragan Mirković, sekretar Udruženja muzičara džeza, zabavne i rok muzike, kaže da su samo četiri umetnika iz njihovog udruženja dobila priznanje, a to su Đorđe Marjanović, Nada Knežević, Lola Novaković i Duško Gojković.
– Već smo oguglali na nepravdu i bolje je da se ne bunimo, jer ovi koji ćute izgleda bolje prolaze. Svaka čast dobitnicima Korneliju Kovaču i Jovanu Adamovu, ali oni nisu izabrani kao članovi našeg udruženja – govori Mirković.
Jovan Ćirilov kaže da ne postoji jasan kriterijum ko treba da dobije nagradu za doprinos srpskoj umetnosti i da odluke uglavnom zavise od sastava komisije, ali napominje da je to u slučaju dodele priznanja za umetnički doprinos neminovnost.
– Ne postoji merna jedinica za doprinos umetnosti, to se ne meri na gram ili metar. Odluka se postiže konsenzusom i komisija u drugačijem sastavu bi donela drugačiju odluku. Ona jeste u velikoj meri subjektivna, a možda sam i ja subjektivan, jer sam ranije već dobio nacionalnu penziju – kaže Ćirilov.
– Ja bih predložio da se isto takvo priznanje daje i našim naučnicima, jer su i oni to i te kako zaslužili. Naravno, tu inicijativu bi trebalo da pokrene Ministarstvo nauke – predlaže Jovan Ćirilov.
Ljiljana Šop, iz Udruženja književnika Srbije, nije želela da komentariše odluku Komisije Ministarstva kulture, rekavši da je od 19 pisaca koji su dobili nacionalnu penziju, njih pet iz Udruženja književnika, i da više nisu ni očekivali.
Stanko Stamenković
[objavljeno: 05/01/2010]
