Izvor: Politika, 14.Jul.2013, 17:14 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Neizvesna sudbina nacionalih priznanja
Ima ideja da se „nacionalne penzije” dodeljuju jednom umetniku ili da se čak i potpuno ugase
Vlada Srbije nije obavezna da svake godine raspiše konkurs za nacionalna priznanja, saznajemo u Ministarstvu kulture. Jer, član 14 Zakona o kulturi kaže da vlada može, što pravno znači da nema imperativ i da ne mora, da raspiše konkurs. Preveliki iznos od više od tri i po miliona evra za dosadašnje dobitnike, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ogromna je stavka za osiromašeni budžet, kaže nam izvor iz Ministarstva kulture. Ima ideja da se ubuduće priznanje dodeljuje samo po jednom umetniku ili stručnjaku iz svake oblasti, druga opcija je da najugroženiji dobiju veću, jednokratnu pomoć. Ali, ima i zagovornika oštrijih rezova. Prema našem izvoru iz vlade, u sklopu mera štednje, kada nema para ni za plate, ni za redovne penzije, ovakve kakve su „nacionalne penzije” mogle bi da se, bez prevelike buke jednostavno –ugase! Kakvo će se rešenje naći, ostaje da se sačeka, jer kažu nam, najveći otpor promenama, pružaju neki članovi Nacionalnog saveta za kulturu.
U zemljama bivše SFRJ sistem dodele nacionalnih priznanja, rešen je nešto drugačije. U Makedoniji titulu nacionalnog umetnika dobija jednom godišnje jedan umetnik. Dodeljuje se već tri godine, a priznanje uručuje predsednik države, osmog septembra na Dan makedonske nezavisnosti. Ovogodišnja dobitnica je Esma Redžepova. Protiv kandidati su bili Boris Trajanov, svetski poznat operski pevač, bariton, i inicijator velike akcije Dan drveta – sađenje dva miliona stabala, posle velikih požara koji su pre neku godinu zadesili Makedoniju, kao i Ramzi Belu, humanitarac. Osim titule, valja reći da ovo odličje podrazumeva i novčani iznos od 60.000 denara, oko hiljadu evra, svakog meseca do kraja života. Pre Redžepove, ovu titulu poneli su pijanista Simon Trpčevski i reditelj Milčo Mančevski.
U Crnoj Gori, najviše nacionlano priznanje je Trinaestojulska nagrada koja se takođe dodeljuje na Dan državnosti. Ove godine izazvala je reakcije dela javnosti, odnosno članova Dukljanske akademije koji su osporili zasluge laureata – Radula Kneževića, politikologa, Ilije Lakušića, književnika i Gojka Čelebića, književnog kritičara. I ova titula sa prefiksom nacionalnog „hudožestvenika”‚ podrazumeva novčani iznos, do kraja života, mesečno po 750 evra.
----------------------------------------------
Promena članova komisije
Predstavnici Nacionalnog saveta za kulturu koji trenutno rade na izmenama i dopunama Zakona o kulturi, smatraju da bi nacionalna priznanja trebalo da ostanu kao doživotna mesečna novčana primanja, ali i da je neophodno određenim merama sprečiti dalju inflaciju i devalvaciju ovog priznanja. U Savetu kažu da su neadekvatne odluke pojedinih komisija i politički pritisci da se priznanje dodeli licima koja ne zadovoljavaju uslove iz Uredbe o načinu dodele priznanja za vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi, doveli do narušavanja ugleda priznanja. Savet smatra da bi trebalo revidirati uslove za za njegovu dodelu i da se buduće Komisije za utvrđivanje predloga za dodelu priznanja umetnicima, obavežu na doslednu primenu Uredbe. Savet smatra da bi članove Komisije ubuduće trebalo imenovati iz reda onih koji su već dobili nacionalno priznanje. Tako bi se povećo kredibilitet komisije i smanjila mogućnost pritisaka.
M. Radošević
objavljeno: 14.07.2013.
