Izvor: Politika, 12.Okt.2014, 15:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ne osećamo krivicu za smanjenje penzija
Mi smo maltene za ovih šest–sedam godina više kriminalizovani nego što je kriminalizovan režim Slobodana Miloševića posle 5. oktobra
Sve ono što se može pročitati u medijima ni na koji način ne može da ugrozi funkcionisanje Vlade, niti vidim da je premijer Vučić bilo gde dao i najmanju naznaku razmišljanja o nekoj rekonstrukciji, kaže Branko Ružić, predsednik Izvršnog odbora Socijalističke partije Srbije, odgovarajući na pitanje može li SPS ostati u ovoj vladi >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << do kraja njenog mandata.
To pitanje nametne se uvek kada zaiskre varnice između pojedinih funkcionera SPS-a i Srpske napredne stranke, a takvog „varničenja” bilo je i u prethodnoj i u ovoj vladi.
Poslednje je izazvano Ružićevim „utiskom” da „političari imaju obavezu da stanu u odbranu principa, vladavine prava, novinarskih sloboda...”, povodom situacije u vezi s emisijom „Utisak nedelje”, što je izazvalo nimalo diplomatsku reakciju Aleksandra Jovičića (SNS), a pre neki dan je i lidera SPS-a i ministra spoljnih poslova Ivicu Dačića, zbog izjave o ideji podele Kosova, ministarka Jadranka Joksimović „poklopila” izjavom da bi trebalo da iznosi samo ono što je zvanična politika Vlade.
Ružić je verovatno do sada bio i jedan od najčešćih uzročnika dizanja pritiska u SNS-u, ali u razgovoru za „Politiku” deluje vrlo pomirljivo, ističući da su priče o sukobima i rekonstrukciji Vlade, pre svega, medijske spekulacije.
– I premijer Vučić i potpredsednik Dačić izneli su u više navrata da Vlada funkcioniše na sasvim zadovoljavajući način i da sve ono što je od strateškog značaja po građane i građanke Srbije, kao i samo funkcionisanje Vlade, kao put trasiraju njih dvojica.
A kako na poziciju SPS-a mogu da se odraze neki procesi koji su u toku, recimo slučajevi „Galenike” i bivšeg šefa Dačićevog kabineta Branka Lazarevića? On je u optužnom predlogu označen kao član Šarićevog narko-klana, što nije naivna stvar.
Pre svega, mnogi optužni predlozi i mnoge tendencije ka kriminalizaciji SPS-a i nekih od funkcionera SPS-a traju već duže od šest godina. I za tih šest godina SPS sasvim stabilno stoji, ima blagi trend rasta, tako da ni na koji način ne vidim da bi takve stvari mogle da utiču na SPS. A što se nas tiče, svi koji su prekršili zakon i ako se, uz poštovanje presumpcije nevinosti, to utvrdi i budu osuđeni i ukoliko pravosuđe bude na nezavisan, objektivan način donosilo kvalifikovane presude, smatram da to uopšte nije sporno. Ne sme biti sporno sutra ni SNS-u, ukoliko je reč o nekom njihovom čoveku ili bilo kojoj drugoj političkoj partiji.
A, recimo, u situaciji da sud presudi da je Lazarević kriv, mislite li zaista da javnost može da poveruje u to da ministar policije u to vreme, Dačić, nije mogao da zna ništa o tome šta je radio njegov šef kabineta?
Mislim da bi bilo krajnje neodgovorno s moje strane da se bavim hipotezama. Kao što znate, čitava ta priča pokrenuta je s aferom „Banana” i ja sam tada rekao da je to pokušaj državnog udara. Prošlo je vreme od tada, nisam video da je bilo ko procesuiran. Tako da ne mogu da se bavim hipotezama. Podizanje optužnog predloga verovatno je bazirano na nekim elementima koji su dovoljni da se optužni predlog podigne, ali to je daleko od sudskog epiloga.
Da li ovaj slučaj osećate kao stalni mač nad glavom SPS-a, koji može da se spusti svakog trenutka ili da još dugo stoji kao pretnja?
Mi iskreno želimo da verujemo u rad pravosudnih organa. Možda ovo neko smatra mačem koji će držati iznad naše glave, ali mi nemamo razloga da tako mislimo. Lično zaista nemam razloga da razmišljam u tim kategorijama i mislim da je daleko od toga da je SPS kriminalizovan toliko koliko se u javnosti predstavlja. Mi smo maltene za ovih šest–sedam godina više kriminalizovani nego što je kriminalizovan režim Slobodana Miloševića posle 5. oktobra, ali nisam video da su procesuiranja išla u toliko velikom broju i da je neki od procesa doživeo sudski epilog.
Pošto želite da verujete u pravosuđe i najavili ste tužbu protiv Jovičića, jeste li je već podneli?
Ta tema je medijski već dovoljno eksploatisana da nema potrebe da je komentarišem. Dakle, neki drugi organi će se time baviti, to nije moj nivo i ne želim o tome da pričam.
Sudski ili politički organi, ili...?
Ne znam koji bi drugi organi mogli da se bave osim sudskih.
Koliko još uvreda i optužbi SPS možete da istrpi?
Pre svega, lično nisam bio u polemici ni sa kim, tako da neću to da komentarišem. Sve što se dešava ocenjeno je i od strane predsednika Dačića kao besmislica. Tako da ne vidim razlog da uopšte komentarišemo nešto ukoliko Vlada funkcioniše na način koji je kompatibilan ciljevima koje je ta vlada postavila i ukoliko SPS svojim kadrovskim potencijalom pomaže realizaciju tih ciljeva. Možda je reč o različitom poimanju političke kulture, možda se radi o različitim senzibilitetima, različitim ličnostima i to, naravno, dovodi do toga.
Dakle, ne mislite da je ova vlada sa SNS-om loš potez SPS-a?
Ova vlada, što se tiče i SNS-a pre svega, jeste mudar potez. Uveren sam da je SNS uvažavao činjenicu da SPS ima izuzetno dobar kadrovski potencijal, takođe i činjenice da je važno podeliti odgovornost s nekim i da je možda potreban korektiv kada ste toliko velika stranka s tolikim utemeljenjem u biračkom telu da možete da apsolutno vladate u jednoj državi. Što se tiče nas, evo banalnog primera: da je SPS danas u opoziciji, možda bismo mi imali za neki poen viši rejting, ali da li bismo imali tu istorijsku šansu da pomognemo Srbiji, a i našoj stranci, činjenicom da će predsedavanje Oebsom, i to u takoreći hladnoratovskoj atmosferi, preuzeti upravo ministar spoljnih poslova koji je ujedno i predsednik SPS-a? On će, siguran sam, svojom mudrošću i diplomatskom aktivnošću uspeti da još više pojača i kredibilitet države Srbije i njega lično, samim tim i SPS-a.
Kad kažete da ste u Vladi i kao korektiv, na koji ste način kao levičari korigovali neke liberalnije koncepte u ovoj vladi kada je reč o aktuelnim merama štednje?
Ne bih rekao da smo u tom delu mogli da utičemo dominantno. Bilo bi neodgovorno reći da smo mi kao korektiv tu mogli da utičemo, iz prostog razloga što je to fazni pristup primenjivanju mera koje bi u startu morale da budu takve kakve jesu, dakle nimalo popularne, ali s efektima na neki srednji rok koji će pomoći da se te mere ublaže.
Uoči izbora govorili ste da reforme ne treba da budu atomski udar na radničku klasu, ali mnogi penzioneri upravo tako doživljavaju ovo smanjenje penzija. Osećate li krivicu?
Ne osećamo ni promil krivice u SPS-u, iz prostog razloga što u Srbiji živi oko 1,7 miliona penzionera, dakle ljudi s pravom glasa.
Kažete, sami su to tražili?
Ne, nikad to ne bih rekao, ali očigledno je da su dominantno glasali upravo za SNS. I nemojmo sada spočitavati SNS-u ili SPS-u zašto je takva situacija. SNS je ideološki i programski čak dijametralno suprotan od SPS-a, ta stranka ima apsolutnu većinu u biračkom telu Srbije, ona je ta lokomotiva koja vodi i predlaže određene mere koje treba primeniti. I moram reći da je odluka da se penzije i plate do 25.000 dinara ne smanjuju, koliko god to nekima zvučalo licemerno, socijalno odgovoran potez ove vlade. Ali mi ne možemo kao stranka bežati od toga da smo i mi podržali te mere, jer jesmo. I nosimo odgovornost za tako nešto. Ali ne osećamo bilo kakvu krivicu.
Hoćete li na paradu 16. oktobra?
Naravno da je to veliki događaj za Srbiju, dolazak predsednika Putina jeste dokaz prijateljstva prema Srbiji. Ali, važno je, kada govorimo o našoj spoljnopolitičkoj orijentaciji, da budemo realistični. Bratstvo s Rusima, partnerstvo s EU prevashodno, prijateljstvo s Kinom, kolegijalnost sa SAD – sve te četiri reči jesu sinonimi ukoliko hoćete racionalno da vodite politiku, a politika se mora voditi isključivo na bazi racija, ne emocija. Važno je, dakle, da razmišljamo o tome gde smo krenuli, šta je strateški pravac Vlade Srbije i ovog društva. Da uvažimo razne činjenice i da iz svega toga izvučemo pouke i da pokušamo da ne budemo žrtve nekih globalnih političkih prekompozicija na polju uticaja. A što se tiče parade 16. oktobra, ako bude organizovanog odlaska poslanika u skladu s državnim protokolom, naravno da će mi biti čast da prisustvujem.
Boris Tadić zaključuje da će posle Nove godine pritisak da se jasnije odredimo u vezi s ukrajinskom krizom biti oštriji.
Sve što g. Tadić govori jeste nešto što on kao iskustveno potkovan čovek može da govori i da ponekad čak i seiri nad sudbinom svoje države bez ikakvog razloga. Ja, dakle, ne očekujem da će rukovodstvo Srbije napraviti nijednu grešku koja bi mogla da doprinese da dođe do nekih pritisaka.
I nemojmo gajiti iluzije da će ukrajinska kriza trajati još šest meseci, ona će trajati kao sukob niskog intenziteta, siguran sam, četiri do pet godina. I to će biti završeno upravo onog momenta kad se prekompozicija uticaja na globalnom nivou bude završila. Ali zato mi moramo biti mudri i moramo imati u vidu da smo opet u epicentru interesovanja globalnih sila. Jer ako nam 16. oktobra dolazi Putin, a našeg premijera telefonski pozove potpredsednik SAD Bajden, onda je sasvim jasno da je fokus na nama. Bilo bi bolje da ga iskoristimo.
O NATO-u bez emocija
I kada govorimo o NATO-u, moramo to činiti bez emocija, nego da vidimo šta je „kost end benefit” analiza potencijalne saradnje. Kada pričamo o vojnoj neutralnosti, važno je da budemo svesni činjenice da smo dosegli jedan od najviših nivoa saradnje sa NATO-om, kada se govori o državama koje nisu članice NATO-a.
I ne vidim u okruženju drugu organizaciju s kojom možemo uspešnije da sarađujemo. Govorim naravno i o programima Partnerstva za mir, ali i o skoro održanoj vežbi koja je bila pod pokroviteljstvom NATO-a. Mislim da su to stvari koje se takođe moraju otvoriti ovde u Srbiji. Naša vojna neutralnost je nešto što je naša državna politika i mi od nje ne odstupamo u ovom vremenu i u ovom periodu...
Ali?
Ali ta neutralnost mora da bude jasna, ne može neutralnost da prevaže na jednu ili drugu stranu. Postoje različite doktrine neutralnosti (švedska, austrijska), neutralnost mora da odslikava mudrost državne politike. I ne kažem da treba otvoriti pitanje neutralnosti, samo govorim da treba da definišemo šta je naša neutralnost. Uveren sam da su i to teme koje se pominju i koje će biti pominjane i na razgovorima s predsednikom Putinom i u ovom telefonskom razgovoru koji je bio iniciran iz Vašingtona.
Podrška Olji Bećković i Vučiću
Hoćete li večeras pred B92, u znak podrške Olji Bećković?
Ja sam sasvim jasno rekao šta mislim o tome i nema potrebe da se negde pojavljujem i zgrćem političke poene na tome. To mi i nije bila ideja. Ja se samo borim za vrednosti za koje se bori ova vlada. Premijer Vučić je dao ozbiljnu izjavu povodom izveštaja EK i ja podržavam tu ideju da se istraže svi ti koji rade „ispod žita” u našim medijima. Mislim da to zaslužuje podršku svih političara a pre svega onih koji su kriminalizovani svih ovih godina u medijima, pre svega tabloidnim.
Biljana Baković
objavljeno: 12/10/2014
