Izvor: B92, 20.Jul.2010, 16:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Ne odmrzavati plate i penzije"
Beograd -- Stalni predstavnik MMF-a u Beogradu Bogdan Lisovolik izjavio je da Srbija ne bi trebalo da odmrzava plate u javnom sektoru i penzije do isteka aranžmana sa MMF.
On je naveo da bi trebalo imati u vidu da to zamrzavanje pogađa najugroženije delove stanovništva, zbog čega je potrebno povećati socijalnu pomoć.
"Ne vidimo prostor za veći budžetski deficit da bi se odmrznule plate u javnom sektoru i penzije", ukazao je Lisovolik.
"Ako vlada želi >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << da poveća plate i penzije, mora to da finansira iz nekog izvora. Jedini način da se to finansira je povećanje poreza, a pošto je vlada odlučila da ne podiže poreze, tu vidimo problem", rekao je on.
Komentarišući izjavu ministra ekonomije Mlađana Dinkića da bi odmrzavanje plata i penzija podstaklo domaću tražnju, Lisovolik je istakao da to nije produktivna ideja, jer bi se time uticalo na povećanje inflacije, a ne toliko na ekonomski rast i povećanje zaposlenosti.
On je podsetio da će misija MMF-a prilikom sledeće revizije aranžmana razgovarati sa predstavnicima Vlade Srbije o svim tim pitanjima ističući da, za sada, odmrzavanje plata u javnom sektoru i penzija "nije predlog sa kojim možemo da se složimo".
Lisovolik je naglasio da je zamrzavanje plata i penzija u Srbiji doprinelo kontrolisanju budžetskog deficita, uprkos svemu onome što se događalo na finansijskom tržištu usled krize.
On je ukazao da je tekuća potrošnja glavna oblast u kojoj bi Srbija trebalo da uloži reformske napore, jer u poređenju sa novim članicama Evropske unije ima veliki broj zaposlenih u javnom sektoru i veće izdatke za plate i penzije.
Lisovolik je napomenuo da bi izdatke za penzije, prema zakonu o fiskalnoj odgovornosti, koji je u pripremi, trebalo smanjiti do 2015. godine sa 13 na 10 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), dok bi izdvajanja za plate trebalo smanjiti sa 10 na osam odsto BDP-a.
Prema njegovim rečima, globalni oporavak od ekonomske krize skromno će uticati na privredni rast u Srbiji, jer je kod nas učešće izvoza u BDP-u malo, odnosno na nivou ispod 20 odsto.
"Srpski brod ne tone, ali je u plićaku", istakao je Lisovolik napominjući da je za postizanje njegove pune brzine neophodno sprovesti hrabre reformske poteze - unaprediti poslovno okruženje, završiti "giljotinu propisa", oživeti proces privatizacije, unaprediti infrastrukturu.
