Izvor: B92, 06.Avg.2015, 16:33   (ažurirano 02.Apr.2020.)

"Ne možemo izdržati veće plate i penzije"

U ovom trenutku ne bi trebalo povećavati plate i penzije, kaže član Fiskalnog saveta Nikola Altiparmarkov.

Altiparmarkov je, gostujući u Kažiprstu na B92, rekao da Fiskalni savet sada neće reći ništa o procenama povećanja plata i penzija, jer čeka zvaničan stav Vlade Srbije, ali ističe da nema sporenja oko toga da je deficit smanjen više nego što se očekivalo.

On ipak naglašava da je >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << niži deficit rezultat delimično trajnih, ali i delimično privremenih mera, što znači da će deficit u narednim godinama imati tendenciju rasta i da bi država trebalo da se suzdrži dodatnih rashoda.

"Sa čisto ekonomskog i fiskalnog aspekta, u ovom trenutku ne bi trebalo povećavati plate i penzije... Privreda, pre svega privatni sektor, nije dovoljno jak za tako nešto i nije se dovoljno oporavila da može podneti to povećanje“, kaže Altiparmakov.

On podseća na ogromna povećanja iz 2007. i 2008. godine, kao i na dodatna zapošljavanja u prethodnim godinama i kaže da je taj nasleđeni teret preveliki za ovakvo stanje privrede.

Komentarišući najave da će MMF promeniti predviđanje privrednog rasta Srbije, član Fiskalnog saveta kaže da treba sačekati i tu odluku čuti zvanično.

"Nije to drastično velika razlika u proceni pada i rasta BDP, reč je o pola procenta. Glavna razlika jeste u budućim godinama, da li ćemo imati održiv rast, to bi trebalo da bude 3,5 % BDP“, kaže on.

Altiparmarkov navodi kao dobar primer baltičke zemlje koje su ranije ušle u fiskalnu konsolidacuju, ali i Rumuniju koja je imala bolne mere, a sada beleži pluseve.

"Njihovi građani u tom trenutku nisu imali izbor da li mogu to da izdrže – morali su, ali sada imaju visoke stope rasta i nizak deficit. U ekonomiji nema besplatnog ručka – platićete ili na mostu ili na ćupriji“, ističe ekonomista.

Altiparmarkov ističe da je neophodno smanjenje broja zaposlenih i da imamo neefikasan državni aparat.

"Imamo viškova, ali negde postoje i manjkovi, kao što je na primer, Poreska uprava. Reforma poreske uprave je jedna od ključnih reformi, pored toga borba protiv sive ekonomije, ne samo da bi se punio budžet, već i da bi firme mogle da se takmiče u fer uslovima. Jer, kada vidite da su pravila igre ista za sve, premni ste i na odricanja“, kaže Altiparmarkov.

Nastavak na B92...