Izvor: B92, 26.Dec.2014, 12:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Navala na penzije spas od otkaza?
Država zvanično još ne saopštava koliko je njenih činovnika višak. Umesto nje „progovorio” je Fiskalni savet.
Ocenjujući predloženi budžet za 2015. godinu Pavle Petrović, predsednik ovog tela koje je nadzornik javnih finansija, prvi je javno rekao da bi dogodine otkaz u državnoj službi moglo da dobije od 10.000, pa i svih 15.000 ljudi.
Broj zaposlenih u takozvanom užem budžetskom sektoru, što podrazumeva prosvetu, zdravstvo, vojsku, policiju, javnu >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << administraciju, prema planu vlade treba da bude smanjen za pet odsto. To znači da će od 500.000 do 550.000 ljudi, koliko ih je na platnom spisku države, radni odnos mogao prestati za oko 27.000 zaposlenih, piše Politika.
Arsić smatra da su se neki političari i ekonomisti ranijih godina neodgovorno poneli pričajući o predimenzioniranom javnom sektoru, što se sada vraća kao bumerang. "Podaci pokazuju da mi imamo 7,5 ljudi zaposlenih u užem budžetskom sektoru na 100 stanovnika po čemu smo slični drugim zemljama centralne i istočne Evrope. Smatram da bi broj zaposlenih mogao da se smanji za najviše deset odsto, odnosno 50.000, a da to ne ugrozi kvalitet i dostupnost javnih usluga. Problem je što smo mi, po oba kriterijuma, loši: pravosudne usluge su loše, katastar, Poreska uprava, lokalna administracija. Ne može se smanjivati broj zaposlenih bez plana i kriterijuma. Civilizacijsko dostignuće je, na primer, da zdravstvena zaštita bude dostupna svim građanima, pa i u zabačenim selima", kaže Arsić. Što će reći da su nam potrebni lekari.
Deo njih će, podrazumeva se, otići u penziju, ali je neminovno i da jednom broju zaposlenih budu uručeni i otkazi uz otpremninu.
Oklevanje državnih zvaničnika da daju odgovor na ovo pitanje sasvim je razumljiv, jer se posle smanjenja plata i penzija, radi o najosetljivijem i političkom i društvenom pitanju. Mnogi analitičari tvrde da su upravo to ljudi koji sa svojim porodicama upravo glasaju za stranke na vlasti očekujući da im se time položaj u službi ne pogorša.
Država, htela ne htela, moraće da posegne za otpuštanjima iako privrednog rasta dogodine neće biti. I samo Ministarstvo finansija, kao uostalom i Narodna banka, računaju s padom bruto domaćeg proizvoda od oko 0,5 odsto. Neki bi na ovo rekli da će pad privredne aktivnosti biti i nešto veći. Mračnu sliku dodatno zamračuju i privatni poslodavci, jer je jedno njihovo udruženje – Mreža za poslovnu podršku saopštila da će njihovi menadžeri dogodine više otpuštati nego što će zapošljavati.
Pošto smo u načelu dogovorili s MMF-om aranžman iz predostrožnosti, koji tek treba da odobri njihov bord direktora, sasvim je izvesno da će država u narednih mesec, do mesec i po dana morati jasnije da izađe s planom redukcije broja zaposlenih, ukoliko želi da nam aranžman bude odobren na februarskom zasedanju direktora. Do tada MMF-u će morati da budu predstavljeni mnogo jasniji ciljevi, ne samo o smanjenju broja zaposlenih u budžetskom sektoru, već i o sređivanju stanja u javnim preduzećima i onim u restrukturiranju.
Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, smatra da država okleva da saopšti podatak o otkazima zato što čekaju da vide koliko će ljudi ovih dana, znači do kraja 2014, da se prijavi za odlazak u penziju kako bi iskoristili povoljne uslove penzionisanja.
Bitan je, kaže on, trenutak „preseka stanja” o broju zaposlenih u budžetskom sektoru, a to bi, po njegovom mišljenju, mogao da bude onaj broj ljudi koji je kod države radio kada je MMF u jesen pregovarao sa nama. Rečju, ukoliko više ljudi ode u penziju manje će biti otkaza.
"U budžetu se vidi da su pare za otpremnine predviđene za 12.000 do 15.000 zaposlenih, ali je nepoznanica koliko oni imaju staža. Na primer, u preduzećima u restrukturiranju mahom je starija radna snaga, jer oni nisu zapošljavali u poslednjih 10, 15 godina. U javnom sektoru prosečna starost je manja", kaže Arsić.
Priča o otpuštanjima, međutim, ne završava se samo na zaposlenima u takozvanom budžetskom sektoru. Bez posla bi dogodine trebalo da ostanu i oni koji rade u 502 preduzeća koja su sada u portfoliju Agencije za privatizaciju, a procenjuje se da je njih stotinak hiljada. Pitanje je šta će biti sa „Železarom”, „Simpom”, „Petrohemijom”, sistemima sa puno zaposlenih. Ako i nađu strateškog partnera pitanje je da li novom gazdi trebaju svi radnici. Iako se o višku zaposlenih u javnim preduzećima najmanje govori, kad tad će i njihov višak morati da bude preispitan.
