Izvor: Danas, 19.Sep.2014, 00:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nastavljeno stranačko zapošljavanje
Proces reforme državne uprave je dugotrajan, a u Srbiji je počeo da se sprovodi 2001. godine. Tada je usvojena Strategija za reformu državne uprave i osnovan Savet za reformu državne (sada javne) uprave. Kako su se menjale vlade tako se menjao i sastav tog saveta čiji su članovi ministri, uz određenu nadoknadu. Doduše, menjala se i državna uprava jer je postajala sve brojnija i skuplja. Zbog toga su i nameti građanima sve veći, a sprema se i smanjenje >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << penzija i plata, jer treba nahraniti enorman birokratski i neefikasni (nesposobni) državni aparat.
Prva demokratska vlast zatekla je 8.099 zaposlenih u državnoj upravi. Već 2004. godine taj broj se povećao na 27.600. Izgovor za to bio je preuzimanje zaposlenih iz bivših saveznih organa. Interesantno je da je kompletna administracija saveznih organa, dakle, mnogo veće države mogla da se smesti u zgradu bivšeg SIV-a u Novom Beogradu. Sada, iako nam je država sve manja, u toj zgradi nema mesta za kompletnu vladinu administraciju.
U tom procesu reforme, 2005. godine usvojen je Zakon o državnim službenicima. U skladu sa njim osnovana je Služba za upravljanje kadrovima sa zadatkom da pruža podršku u reformi državne uprave. Ova služba je Vladina služba i njen zadatak, između ostalih, jeste i da vodi Centralnu kadrovsku evidenciju o državnim službenicima i nameštenicima u organima. Drugim rečima, mi bismo u svakom trenutku morali da imamo precizne podatke o broju zaposlenih u državnoj upravi na neodređeno i određeno vreme, o ugovorima o delu, o ugovorima na privremenim i povremenim poslovima, o broju penzionera, kao i broju onih koji su na platnom spisku a ne dolaze da rade. Visoki službenički savet trebalo bi da poseduje precizan podatak o broju državnih službenika na položaju, to jest funkcionera. Kako je onda moguće da ministarka za državnu upravu ne zna broj zaposlenih u državnoj upravi? Prema njenim rečima, ima ih oko 28.000 ili nešto malo više. Prema izveštaju Ministarstva finansija u državnoj administraciji zaposleno je 31.657 lica, dok ih u lokalnoj administraciji ima 46.361.
Čini mi se da nijedan podatak nije tačan. Ovo zbog toga što su se u poslednje tri godine rashodi za zaposlene u lokalnoj samoupravi sa 42,4 uvećali na 57 milijardi. Tačni rashodi za državnu administraciju su tajna. Zakon o radu, kao matični, uređuje rad u radnom odnosu i van radnog odnosa. U državnoj upravi narastao je broj ovih van radnog odnosa koji se zapošljavaju mimo sistematizacije, isključivo radi podmirenja stranačkih interesa. Kao sindikalac brinem zbog toga što je sindikat organizacija zaposlenih. Dakle, onih u radnom odnosu. Zaposleni u državnoj upravi van radnog odnosa ne mogu da se učlane u sindikat i ne mogu da koriste kolektivna prava koja ugovara sindikat, nemaju prava na godišnji odmor i druga primanja kao zaposleni u radnom odnosu i lakše mogu da dobiju otkaz. Sa jedne strane, oni su u neravnopravnom radnom položaju a sa druge, oni su privilegovani jer se zapošljavaju bez procedure i sistematizacije uz člansku kartu ali ne sindikata nego partije.
Dakle, sa stranačkim zapošljavanjem nije se stalo u državnoj upravi, pokrajinskoj i lokalnoj administraciji, kao ni javnim preduzećima. Za njih ograničenja u zapošljavanju nema. Zbog toga i ne postoji saglasnost u vladajućoj garnituri (i nikada nije postojala) o načinu reforme javne uprave. Otpuštanje viška zaposlenih je neminovnost. Međutim, ukoliko do otpuštanja dođe, partije na vlasti moraće da otpuštaju i svoje birače.
Autorka je predsednica Sindikata pravosuđa Srbije
