Izvor: Blic, 23.Apr.2011, 01:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Najtopliji državni skuti
Ljubodragu Tadiću iz Čačka sud nije oprostio dug za grejanje od 700.000 dinara bez obzira na to što je siromašan, što se od njegove penzije od 18.000 dinara hrane on, njegov sin i snaha i njihova deca, i što je njihova jedna imovina stan u kome žive. Taj stan je sud odlučio, po zakonu, da im oduzme zbog neplaćenih računa.
Isti sud, Ljubodragu Tadiću je pre tri godine dosudio odštetu od milion dinara, znatno >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << veću od njegovog duga, koju mu duguje bivši poslodavac, kraljevački "Magnohrom”. Sudski izvršitelji ne reaguju što njemu firma nema da plati, jer je "Magnohrom” u problemu.
To opravdanje važi za firmu, ali ne i za građanina.
Nesrećni čovek je zapretio da će se ubiti ako mu oduzmu jedino što ima. Kako da se bori protiv takve nepravde? On novac da namiri dugove fakutički ima, samo mu država, koja treba da bude njegov servis za naplatu, ne pomaže da to uradi.
Nikakve pravde i nikakve države u tome nema.
Sreća da se u JKP "Čačak” našlo nekoliko normalnih ljudi koji će sa Tadićem napraviti plan reprograma duga i zamoliti sud da odloži izvršenje presude, odnosno zaplenu stana.
Paradoks slučaja Ljubodraga Tadića je paradoks države Srbije, koja štiti sve one koji građanima duguju, a iste te građane ne štiti od sebe same.
