Izvor: Politika, 10.Jul.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Najplaćeniji penzioner u vlasti
Osim redovne penzije, Jovan Krkobabić ima pravo i na vicepremijersku platu od oko 90.000 dinara. – Poslanici penzioneri nemaju pravo i na platu i na penziju
Ukoliko nova vlada odradi pun mandat od četiri godine, vicepremijer dr Jovan Krkobabić kada napusti ovo novo radno mesto neće biti bogatiji samo za još jedno političko iskustvo, već će i njegov konto biti osetno veći.
Predsednik Partije ujedinjenih penzionera Srbije i borac za prava najstarijih, osim >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << redovne penzije, dobijaće kao i svaki penzioner koji se ponovo zaposli, tvrde u Penzijskom fondu, i platu na novom radnom mestu. U ovom slučaju – vicepremijersku.
Krkobabićeva primanja će, kada se sve stavi na papir, mesečno iznositi oko 150.000 dinara, što je oko 1.800 evra. Vicepremijer, koji je radio puni radni vek, kako je i sam potvrdio, sada prima najvišu penziju po starom zakonu koja iznosi oko 60.000 dinara. Istovremeno će mu osnovna plata kao potpredsednika vlade biti još 90.000 dinara.
Krkobabić, međutim, kako potvrđuju i u Penzijskom fondu, neće uzeti ništa što mu po zakonu ne pripada. Iako je penzionisan pre skoro dve decenije, on sada kao visoki državni funkcioner ima pravo da prima i platu kao zaposlen. I ne samo to, već i da po isteku mandata penzijskom fondu podnese zahtev za izmenu osnovice za obračun penzije, koja će mu se uvećati upravo za primanja koja ostvari kao vicepremijer.
Ipak, vicepremijer juče nije znao da odgovori na pitanje novinara „Politike” da li će za vreme mandata u vladi primati i penziju i vicepremijersku platu.
– To je pitanje za generalnog sekretara Vlade Srbije. Biće onako kako on kaže. Ne znam kako je ovo pitanje regulisano Zakonom o radu. Nisam se interesovao šta mi pripada, to me uopšte i ne zanima –kategoričan je bio Krkobabić, koji u javnosti slovi za dobrog poznavaoca zakonskih prava penzionera.
U Generalnom sekretarijatu Vlade Srbije „Politici” je potvrđeno da potpredsednik Jovan Krkobabić ima pravo da istovremeno prima i penziju i punu potpredsedničku platu.
Međutim, on tek treba da se izjasni o tome, kao uostalom i svi ostali članovi vlade. Naime, kako nam je rečeno u pres-službi vlade, svi članovi Vlade Srbije trebalo bi da predaju svoje radne knjižice Generalnom sekretarijatu i da se izjasne kakav status žele, odnosno gde žele da im bude radna knjižica, što će potom da konstatuje Administrativna komisija Vlade Srbije. Podsećanja radi, u prethodnim vladama ministri koji su bili zaposleni na univerzitetima uglavnom su se izjašnjavali da će nastaviti da primaju platu profesora.
Potpredsednik Jovan Krkobabić, dakle, treba da se izjasni o potpredsedničkoj plati, koju može ali i ne mora da uzima. Primera radi, Božidar Đelić je, kao vicepremijer u prethodnoj vladi, svoju platu davao u Fond „Zoran Đinđić” i Fond za decu Kosova i Metohije, dok se bivši ministar bez portfelja Dragan Đilas odrekao svoje ministarske plate u korist Fonda za KiM i nevladine organizacije Naša Srbija.
Slučaj Krkobabića u srpskoj politici nije usamljen. Doduše, nikada penzioner nije bio vicepremijer, ali svedoci smo da i danas u poslaničkim klupama ima sedih glava. Danas su tu Dragoljub Mićunović, iz DS-a, kome je kao zanimanje navedeno profesor, baš kao i Vesni Pešić, penzionisani general Božidar Delić iz SRS-a, kao i trojica poslanika PUPS-a: Konstantin Arsenić, Moma Čolaković i Nikola Krpić.
Poslanici penzioneri, međutim, nemaju mogućnost da primaju obe prinadležnosti. Borka Vučić, koja je u prethodnom sazivu skupštine bila poslanik, kaže za „Politiku” da propisi nalažu da penzioner koji sedi u poslaničkoj klupi može da bira ili da se odrekne plate i prima samo penziju ili da prihvati da dobija razliku između penzije i plate.
– Ja sam odlučila da primam razliku između penzije i poslaničke plate – kaže Borka Vučić dodajući da u tom slučaju penzioner nema prava da podnosi zahtev da mu se menja osnovica za obračun prinadležnosti.
U srpskom parlamentu još traje prijavljivanje poslanika za stalni rad, pa se još ne zna koliko će ih tačno primati platu, ili razliku između plate, odnosno penzije.
Poslanici-penzioneri, ukoliko se odluče za stalni rad u parlamentu, primaće samo poslaničku platu i poslanički dodatak, dakle ne i penziju.
U prethodnom sazivu je „na skupštinskoj plati” bilo 185 poslanika, a u ovom sazivu, prema trenutnim podacima, prijavilo ih se 63. Neto poslanička plata iznosi 75.883 dinara i nije menjana u poslednje četiri godine. Svih 250 poslanika, bez obzira na „radni status” primaju mesečno 30.000 dinara poslaničkog dodatka.
U prethodnom skupštinskom sazivu bilo je i poslanika-penzionera, koji su odlučili da primaju platu umesto penzije kao Dragoljub Mićunović.
U ovom sazivu u parlament je ušla i Partija ujedinjenih penzionera Srbije sa pet poslanika, koji, za sada, primaju samo penzije. Kako nam je rečeno u PUPS-u, partija će iduće nedelje odlučivati o tome da li će njihovi poslanici u parlamentu primati samo razliku između penzija i poslaničkih plata, ili će se odlučiti za poslaničke plate. Odluka, kako su nam objasnili, zavisi od toga da li će neko od poslanika PUPS-a biti izabran za predsednika, ili zamenika predsednika nekog skupštinskog odbora, kao i od toga da li će PUPS imati sopstveni poslanički klub. U Partiji ujedinjenih penzionera kažu, ukoliko PUPS osnuje svoj poslanički klub, onda bi, svakako, šef poslaničke grupe bio na stalnom radu u parlamentu, što znači da bi tu i primao platu, jer „ta funkcija zahteva mnogo više angažovanja i svakodnevno prisustvo u parlamentu”. Isto važi i za funkcije predsednika i zamenika predsednika skupštinskih odbora, ali „o svemu tome će partija odlučivati iduće nedelje”.
J. P. – B. B. – M. Č.
-----------------------------------------------------------
Rad posle penzije povećava penziju
Svaki penzioner koji je imao prekid radnog staža, pa se ponovo negde zaposli, ima pravo da prima i penziju i platu, pojašnjavaju u Penzijskom fondu. A da bi imao pravo da podnese zahtev za izmenu osnovice za obračun penzije, on mora godišnje da ima primanja koja odgovaraju minimalnoj mesečnoj zaradi. Primera radi, ako je minimalna mesečna zarada u Srbiji 10.000 dinara, za godinu dana je taj penzioner koji se ponovo zaposlio morao da zaradi 120.000 dinara. Isključivo pod tim uslovima penzioner može da traži da mu se izmeni osnovica za obračun penzije, odnosno da mu se u obračun uvedu i nova primanja.
U Fondu PIO podsećaju da je do 2002. godine ovo pitanje bilo drugačije regulisano. Tadašnjim zakonom penzioneru koji bi se ponovo zaposlio bila je obustavljena isplata penzija. Dakle primao je samo lični dohodak. Međutim, takva odluka je osporena na Ustavnom sudu i od tada penzioneri koji su otišli u starosnu penziju imaju pravo da primaju i penziju i platu.
J. P.
[objavljeno: 11/07/2008]
