Izvor: Politika, 11.Jan.2012, 00:58 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nacionalne penzije: ko su bili konkurenti
Ni Nobelov komitet ne taji ko su pisci iz najuže konkurencije za njihove prestižne nagrade
Zahvaljujući „Politici”, tačnije, njenoj novinarki Mirjani Radošević, javnost je saznala kako se – u ime te javnosti – dodeljuju nacionalne nagrade za doprinos kulturi, zatim ko su dobitnici i ko je o tome odlučivao. Smatram da je ovom serijom tekstova učinjen značajan korak u demokratizaciji naše kulturne politike, pogotovu ako znamo da je u početku bilo neskrivenih ambicija >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da se ova priznanja podele izvan reflektora javnosti. Uporna novinarka morala je, kako vidimo, da se služi pravim detektivskim metodama ne bi li došla do informacija od šireg društvenog značaja pa, na kraju, i do potpunog spiska dobitnika.
U srećnijim okolnostima čitav posao morao bi se odigravati sasvim javno, od faze predlaganja, preko odlučivanja, do uručivanja priznanja. Zar ne bi bilo normalno da se sednice žirija održavaju javno, i da novinari prenesu ne samo atmosferu nego i argumente zbog kojih je neko dobio, a nekom je uskraćeno priznanje?
,,Politika” je, sasvim korektno, prenela celu listu dobitnika nacionalnih nagrada. Neki drugi listovi preneli su samo deo. U drugom Dnevniku RTS-a preneto je takođe samo nekoliko imena, s fotografijama, a ostala nisu ni pomenuta! Tako se urušava širi smisao nagrade, i od jedne načelno dobro zamišljene društvene akcije pravi se privatni aranžman.
Ovim povodom, valjalo bi da „Politika” svestranije piše o nagrađivanju kao važnom stimulativnom sredstvu kulturne politike. Ima u nas ljudi koji bi o tome trezvenije prozborili, pošto tema zaslužuje najozbiljniji tretman. Možda treba organizovati neki okrugli sto ili objaviti seriju tekstova. Čuveni francuski sociolog kulture Rober Eskarpi pisao je da su nagrade u kulturi neka vrsta indirektnog mecenatstva. Publicitet koji nagrade donose takođe vrši određenu društvenu i estetsku misiju.
Nisu ni naše nagrade same sebi cilj, imaju one i te kakav uticaj na tokove kulturnog života; nije nevažna ni njihova estetska pa ni socioekonomska funkcija. Kod nekih priznanja primenjuje se i ideološki kriterijum, iako na sve strane čujemo da smo dezideologizovano društvo! Na našim fakultetima izučavaju se modeli kulturne politike koji su stimulativni, kao i oni koji su represivni. Evo nekoliko imena univerzitetskih profesora koji su proučavali problematiku nagrada, pa se možda mogu uključiti u javnu raspravu. Na primer, profesori Branko Prnjat, Ratko Božović, Milena Šešić-Dragićević, Milivoje Pavlović, Jasna Janićijević, Brana Stojković, Dragan Koković, Miloš Nemanjić i drugi.
Za početak, predlažem da „Politika” uradi još jednu korisnu stvar u stvaranju klime za ozbiljne razgovore o nagradama. Objavite, molim vas, potpuni spisak kandidata za nacionalnu penziju. Neka se vidi u kakvoj su konkurenciji pobedili ovi kojima je Vlada Srbije poklonila poverenje, dodavši tri imena po kriterijumima koji nisu poznati, a razlikuju se od onih u komisiji. Ja nemam svog favorita, ali bih volela da znam zašto su neki pesnici dobili nagradu, a nije, na primer, Krstivoje Ilić, vodeći srpski elegičar, koji živi u Šapcu s veoma malom penzijom...
Mora se nagrađivanje učiniti sasvim javnim, u suprotnom ne možemo reći da imamo demokratsku kulturnu politiku.
Uostalom, ni Nobelov komitet ne taji ko su pisci iz najuže konkurencije za njihove prestižne nagrade. Andrić je, tako, za prsa bio ispred Vilijama Goldinga, Lorensa Darela, Džona R. Tolkina, Alberta Moravije, pa i ispred Miroslava Krleže, svakako značajnih pisaca.
Kad smo kod ove teme, pohvalila bih iskustvo Kulturno-prosvetne zajednice Srbije koja već pola veka dodeljuje Vukovu nagradu, i redovno, u publikaciji koja se deli na svečanosti, objavljuje potpuni spisak svih kandidata, kao i imena onih koji su ih predložili. Možda u tome leži odgovor na pitanje o dugovečnosti i kredibilitetu Vukove nagrade.
Nacionalne penzije, kao veoma visoka nagrada, ne bi smele ići ispod kriterijuma koje primenjuje Kulturno-prosvetna zajednica Srbije.
*Docent Megatrend univerziteta
Marija Aleksić
objavljeno: 11.01.2012
