Izvor: Politika, 19.Jul.2009, 23:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Na red stiže i smanjivanje penzija
Posle iznenadne smene premijera, u Hrvatskoj je sve veći strah od „argentinskog sindroma”, pa vladu kritikuju za sporost u donošenju mera stabilizacije
Od našeg stalnog dopisnika
Zagreb – „Svinjskigrip” nije ništa prema „argentinskom sindromu”. Tako ovih dana otprilike razmišljanajširahrvatskajavnost, koja posle iznenadne smene na kormilu vlade sve više strepi od ekonomskog urušavanja zemlje. Nadležni funkcioneri, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << naravno, umiruju građane tvrdnjama da su to preterana i neosnovana strahovanja, te da osim malo jačeg stezanja kaiša (smanjenja standarda) ništa teže neće pogoditi zemlju. Ali u to veruje sve manje uznemirenih građana.
Takve crne vizije iskazuje i sve više stručnjaka, pa tako ekonomista opozicione Hrvatske narodne stranke Dragan Kovačević bez ustezanja upozorava da će od jeseni hrvatsku privredu zahvatiti mračnija varijanta „argentinskog sindroma”.
Takav pesimistički zaključak ovaj ekonomista izvlači iz najnovijeg „mini-rebalansa” vlade kojim je kresanjem funkcionerskih penzija i nekih tekućih troškova državnih organa ušteđeno oko sto miliona evra. „Na brzinu im valjda treba novac za plate”,uveren je on, pogotovo što već stižu ozbiljni signali da neće biti novca za jesenje plate i penzije ako se ne preduzme nešto ozbiljnije.
„Rupa” u ovogodišnjem državnom budžetu iznosi punedve milijarde evra, a mnogi ekonomisti tvrde da ni to nije konačan iznos. Zato se za septembar priprema i treći, ovaj put rigorozan rebalans budžeta koji bi trebao da osigura taj novac, a da li će se u tome uspeti tek ostaje da se vidi, pogotovo što će morati da dirne i u do sada neprikosnovene penzije građana i plate koje se isplaćuju iz budžeta.
Situaciju otežava činjenica da je Hrvatska najzaduženija tranzicijska zemlja. Ukupni spoljni dug ove godine dostigao je 40 milijardi evra, što je čak 83 odsto BDP-a. Za plaćanje ove godine dospelo je 3,83 milijardeevra duga, a kako ni turistička sezona zbog opšte ekonomske krize u svetu nije baš startovala prema željama,ukupna slika zaista dobija tamneboje. Uz sve to, najnoviji podatak Hrvatske narodne banke kaže da su i strane investicije u Hrvatskoj ove godine opale za 42 odsto, a njen guverner Željko Rohatinski objavio je da centralna banka više nema mogućnosti da pomaže vladi jer je upotrebila sve svoje instrumente. Industrijska proizvodnja pala je za 7,1 odsto, u proteklih pola godine povećao se i broj nezaposlenih za 11,1 odsto i sada iznosi 247.000... Ipak, vladajući krugovi i dalje su uporni u tezi da im nije potrebna pomoć MMF-a, već da sami znaju šta im je činiti.
A to je rigorozno kresanje troškova gde je god to moguće, pa se u tom smislu za jesen najavljuje čitav niz mera. Počelo je već ovih dana smanjenjem funkcionerskih penzija (iznose prosečno 1.400 evra) za deset odsto, a takva mera se predviđa i za sve ostale takozvanepovlašćene penzije koje koristi oko 180.000 građana.
„U pitanje će doći status, visina i način sticanja svih penzija po posebnim uslovima, a ne samo funkcionerskih”,kaže o tome državni sekretar u Ministarstvu privrede Miljenko Pavlaković.
Država godišnje na takve penzije izdvaja iz budžeta oko milijardu evra, od čega na penzije boraca iz proteklog rata otpada oko 660.000 evra, a prima ih ukupno 62.855 građana sa statusom hrvatskog borca. Već iz ovoga je vidljivo da će biti i najteže dirnuti u tu brojnu povlašćenu grupaciju, što je pokazao i neuspeh akcije da se sa tog velikog spiska uklone oni sa lažnim podacima.
Među najavljenim merama vlade za početak jeseni predviđa se i smanjenje penzija ostalih građana, od čega bi bili izuzeti samo oni sa primanjima do 2.000 kuna (oko 273 evra), smanjenje plata zaposlenih u državnim i javnim organima i institucijama, povećanje ionako visokog PDV-a (sada je 22 odsto) i njegovo uvođenje i na osnovne prehrambene proizvode, povećanje poreza bogatijima itd.
Šta će od svega toga biti za sada su tek nagađanja, vlada još razmišlja i preračunava kakve će to reakcije izazvati među najširim slojevima.Među onima koji smatraju da treba odjednom doneti sveobuhvatni rebalans budžeta i prateće mere koliko godone bile oštre i teške jestei hrvatski predsednik Stjepan Mesić, koji jekomentarišući dosadašnje ponašanje vlade citirao pokojnog srpskog premijera Zorana Đinđića:
„Ako mačku sečete rep malo po malo,uvek će ga jednako boleti. Zato ako ga želite skratiti – učinite to odjednom”.
Radoje Arsenić
[objavljeno: 20/07/2009]
.jpg)
