Izvor: Deutsche Welle, 23.Apr.2016, 08:39   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Na posao i sa preko 70?

Nemački ministar finansija Šojble je „razmišljao naglas“ da doba za odlazak u penziju treba „prilagoditi“ dugom životnom veku. Stručnjaci su oduševljeni, ali se čak i stranačke kolege čude što Šojble to govori.

Nemački ministar finansija Volfgang Šojble (CDU) želi da se odlazak u penziju formuliše „fleksibilnije“. Umesto da se strogo odredi dob na 63, 65 ili 67 godina za odlazak u penziju, bilo bi bolje i da se u glavama ljudi i u zakonskim odredbama to >> Pročitaj celu vest na sajtu Deutsche Welle << odredi fleksibilnije. Ima smisla, izjavio je Šojble sredinom sedmice, očekivanu starost i radni vek dovesti u gotovo automatsku zavisnost: „Moramo se pripremiti za demografski razvoj“, izjavio je ministar. Treba sve te troškove za zdravstvenu negu, penzije i negu nemoćnih povezati sa činjenicom da će biti sve manje zaposlenih. Eksplozija troškova koja će nastupiti „ne sme biti tabu“. Trenutno u Nemačkoj gotovo četvrtina građana prima penziju, što znači oko 20 miliona potencijalnih birača.

Reakcije na ovu izjavu nemačkog ministra su, blago rečeno – podeljene. Ekonomski stručnjaci organizacije OECD zdušno pozdravljaju inicijativu ministra jedne od najvažnijih industrijskih zemalja sveta u kojoj je prag za odlazak u penziju, kako veruju, i predugo bio sveta krava. U drugim razvijenim zemljama su u međuvremenu doneti zakoni po kojima se treba raditi mnogo duže: u Danskoj se dob za penziju do 2060. godine postepeno treba povisiti do 72,5 godina, u Italiji na 70 godina, u Češkoj na 69,5 godina. U Nemačkoj pak bi do godine 2030. prag trebalo da se povisi na 67 godina.

Siromaštvo u starosti

Stručnjaci Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj su ovog aprila objavili izveštaj o ekonomskom stanju u Nemačkoj u kojem se posebno upozorava na taj problem. „Stanovništvo Nemačke stari brže nego u većini drugih zemalja OECD i dug životni vek će u većoj meri uticati na privredu“, piše u studiji. Ova organizacija procenjuje da će u Nemačkoj do 2060. biti zaposleno možda i 15 miliona ljudi manje, što znači da će biti manje i onih koji će uplaćivati u zdravstvene i penzione fondove. Drugim rečima, treba povisiti doba za odlazak u penziju – ili u dogledno vreme osetno smanjiti penzije. Ako se ništa ne preduzme, 2060. bi izdaci za penzije mogli progutati dodatnih 2,5 odsto BDP-a zemlje.

Za razliku od ekonomskih stručnjaka ove međunarodne organizacije, čak i među stranačkim kolegama nemačkog ministra finansija ova inicijativa nipošto nije naišla na oduševljenje. Prag za odlazak u penziju je osetljivo političko pitanje zbog kojeg se u Francuskoj naveliko protestuje i zbog mnogo skromnijih zahteva pa tako i šef poslaničke grupe nemačkih demohrišćana Folker Kauder naziva „pomalo čudnim“ trenutak u kojem ministar iznosi ta svoja razmišljanja.

Šojble se ne libi da iznese sporne ideje

Koalicioni partner, nemačke Socijaldemokrate, još su jasniji: „To nije nikakav dogovoreni predlog ove nemačke vlade“, upozorava se u saopštenju Ministarstva za rad na čijem je čelu socijaldemokratkinja Andrea Nales. Štaviše, zbog prognoza da će u Nemačkoj biti sve više staraca koji će živeti u siromaštvu i čelnik SPD-a Zigmar Gabrijel to želi da istakne kao jednu od glavnih tema predstojeće izborne kampanje sledeće godine.

Studija Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) pokazala je da su stariji ljudi u Nemačkoj više ugroženi od siromaštva nego u drugim zemljama.

Jedno je biti radnik, drugo ministar...

Provokativna izjava ministra finansija vlade kancelarke Merkel je naravno i kod opozicije dočekana kao prilika da se ospe paljba iz svog oružja. Stranka Levice optužuje ministra da „planira novu krađu penzija“, a političarka Levice Sara Vagenkneht optužuje Šojble da je „izgubio dodir sa realnošću“. „Ko je siromašan, umire ranije, a ko radi težak posao, ne može da radi do 70 godina“, piše Vagenkneht u saopštenju stranke.

Naravno da, kako kaže ministar i organizacija OECD, „ima smisla“ povezati radnu sa životnom dobi – kad bi iko mogao znati koliko će zaista dugo živeti, a što su tek statističke verovatnoće. Da se to baš nikad ne može reći svakako zna i za sam ministar finansija Šojble: njemu je trenutno 74. godina, a još 1990. je jedva preživeo atentat nakon kojeg je ostao nepokretan u donjem delu tela. U „normalnim“ okolnostima bi nakon atentata ministar svakako zaslužio i invalidsku penziju. Ali, ovaj nekada blizak saradnik Helmuta Kola, svojevremeni predsednik CDU-a i glavni finansijski arhitekta Angele Merkel još uvek usrdno obavlja ministarsku dužnost.

Za njegovu agilnost i strast na poslu koji obavlja priznanje mu odaju i najzagriženiji protivnici njegove politike štednje. Ali nije čudo ni da su ga podsetili da nisu svi građani političari i da je lakše u tim godinama i okolnostima biti ministar nego šofer, radnik na traci ili negovatelj starih lica.

Nastavak na Deutsche Welle...