Izvor: Večernje novosti, 14.Jul.2014, 16:43   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Na plate i penzije odlazi pola budžeta

DA li će i za koliko penzije i plate u javnom sektoru biti smanjene, zarad spasa državnih finansija, tek treba da bude utvrđeno. Jaz između odlazećeg ministra finansija Lazara Krstića i premijera Aleksandra Vučića nastao je, kako su obojica potvrdili, upravo u visini procenata za koliko treba da se obore davanja iz budžeta na ime penzija i plata. - Tražio sam da se smanje penzije za 20 odsto, a plate u javnom sektoru za najmanje 15 odsto - rekao je Krstić. - Predlagao sam otpuštanje >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << najmanje 160.000 ljudi u naredne dve godine, kao i da se posle poplava cena struje poveća za 30 odsto. Smatrao sam da ove mere moraju da se sprovedu odmah i u punom obimu. S druge strane, premijer je precizirao da se sa Krstićem nije saglasio oko cifara, ali da jeste sa gotovo svim merama. Ni premijer nije isključio mogućnost smanjenja penzija, ali je isključio da će pad biti u procentima koje je predlagao Krstić. “O penzijama će se tek razgovarati”, poručio je premijer.REBALANS ODLAZEĆI ministar finansija ostaje na mestu specijalnog savetnika premijera Vučića, koji je i sam najavio da će Krstić pomagati Kori Udovički u razgovorima sa MMF, kao i da će biti angažovan na izradi rebalansa budžeta, koji je najavljen za septembar. Za penzije se, inače, godišnje troši više od četvrtine srpskog budžeta. Za ovu godinu predviđeno je izdvajanje od 256,57 milijardi dinara na ime transfera Fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje, a ukupni prihodi su projektovani na svega 929 milijardi dinara. Kada je reč o izdvajanjima za plate zaposlenih na budžetu, one sa pripadajućim doprinosima na teret poslodavca i svim rashodima dostižu čak 271 milijardu dinara. Praktično, za penzije i plate radnika na budžetu iz državne kase izdvaja se više od polovine prihoda. A rashodi su planirani na nivou od 1.112,5 milijardi dinara. Kada se na ovo dodaju i rashodi ostalih nivoa vlasti, dolazi se do planiranog deficita od 285 milijardi dinara, koji dostiže zabrinjavajući nivo od 7,1 odsto bruto domaćeg proizvoda.JAVNI DUG PODACI Ministarstva finansija pokazuju da je javni dug u maju iznosio 20,6 milijardi evra, odnosno 62,9 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP). Najveći deo duga, odnosno 45,5 odsto je u evrima, 27,2 odsto je u američkim dolarima, a 21,4 odsto je u dinarima. Poslednji podaci Ministarstva finansija pokazuju da je konsolidovani budžetski deficit za prvih pet meseci ove godine već dostigao 103 milijarde dinara, što je posledica bržeg rasta rashoda za kamate i ostalih rashoda. U strukturi konsolidovanih prihoda najveći priliv potiče od indirektnih poreza, koji čine 42 odsto, dok na strani rashoda više od polovine budžeta odlazi na plate i penzije, odnosno 54 odsto. Fiskalni savet je, još uoči usvajanja budžeta za ovu godinu, ukazivao i na potrebu odlučnijih mera zbog ozbiljnosti situacije u kojoj se nalaze srpske finansije. Između ostalog, ukazano je i na problem lošeg upravljanja javnim preduzećima i bankama, koji će državu u ovoj godini koštati 67 milijaradi dinara, to jest 560 miliona evra, i stvoriti najmanje 630 miliona evra dodatnih obaveza koje će se plaćati od 2015. godine.

Nastavak na Večernje novosti...

Politika: Sa novim ministrom finansija reforme po blažem receptu