Izvor: Glas javnosti, 28.Jun.2008, 10:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Na penzijskom čeku „i jare i pare“
BEOGRAD - Koalicionim sporazumom stranaka koje će činiti novu vladu dogovoreno je da se ove godine penzije povećaju za 10 odsto u odnosu na postojeće, a da se prosečne penzije u toku 2009. godine povećaju na 70 odsto prosečnih zarada.
Za ostvarenje tog cilja juče je potpredsednik vlade Božidar Đelić predložio uvođenje švajcarskog modela usklađivanja penzija, što znači da bi se polovina usklađivala sa rastom >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << plata, a druga polovina sa rastom troškova života. Đelić je ukazao i da bi se za indeksaciju penzija u naredne četiri godine morale u budžetu obezbediti dodatne dve milijarde evra, dodajući i da je stanovništvo u Srbiji po starosti drugo u Evropi, a peto u svetu.
Posle obećanja o povišici, oko 1,3 miliona penzionera koji u proseku primaju po 17.784 dinara, mogli bi očekivati povećanje od oko 1.800 dinara. Najvišu penziju po novom zakonu od 84.177,20 dinara prima 46 penzionera, čiji će ček biće uvećan za 8.400 dinara, dok će oko 53.000 onih koji imaju najnižu penziju u visini od 9.082 dinara dobiti povišicu od svega 900 dinara.
Đuro Perić, potpredsednik Upravnog odbora Fonda PIO, kaže za Glas da je to neznatno povećanje za one koji dobijaju najniže iznose zapravo tek početak, i iako je malo, dobro će doći.
- To je samo vanredno povećanje. Pripremamo zakon o izmenama i dopunama penzijskog zakona, koji će stupiti na snagu prvog januara nove godine. Pored odredbe da će penzije biti 70 odsto prosečnih zarada, biće regulisana i pitanja najnižih i najviših penzija, a novi zakon će ići u prilog povećanju standarda tih najugroženijih kategorija - objasnio je Perić.
Niko ne dira zdravstvo, školstvo...
I Snežana Lakićević-Stojačić, državni sekretar u Ministarstvu rada i socijalne politike, smatra da će se penzije „popraviti“ izmenama zakona.
- Nastojaćemo da smanjimo nezaposlenost, povećamo investicije i životni standard svih građana, a samim tim će se povećati i penzije. Usklađivanje penzija menjaće se izmenom zakona, a postepeno ćemo ići ka usklađivanju po švajcarskoj formuli - rekla je Lakićevićeva.
Ekonomisti, na drugoj strani, upozoravaju da bi veliki udar za budžet bilo povećanje primanja penzionera na 70 odsto prosečne zarade, jer bi rast penzija povećao tražnju i potrošnju, što bi dovelo do rasta inflacije. Međutim, guverner Narodne banke Radovan Jelašić smatra da se planirani rast penzija može ostvariti i uz stabilnost cena, pod uslovom da se smanji javna potrošnja.
E, u tome je najveći problem.
- Da biste smanjili javnu potrošnju, morate reorganizovati i druge segmente koji je čine, a ne samo penzijski fond. Zdravstvo, školstvo i sudstvo nije ni pipnuto, a u tim sektorima se koriste velika sredstva i to ne za dobrobit građana, već se ta sredstva arče, dok su građani samo smetnja - upozorava za Glas ekonomista Zoran Popov.
Osim toga, on smatra da je obećano povećanje od 10 odsto, u stvari, već ukalkulisano u ovogodišnji budžet.
- Zbog sadašnjeg načina indeksacije penzija, one su stalno na nivou od oko 50 odsto prosečne plate, pa se već računalo da se one mo raju povećati na 60 odsto plata vanrednim usklađivanjem. Svetska banka je dala saglasnost za odredbu da penzije ne mogu pasti na 60 odsto plate - objasnio je Popov, ističući da je ukidanjem švajcarske formule indeksacije penzija 2003. godine „sprovedena genocidna akcija nad penzionerima“.
Statistika krivi sliku
- Kada bi za to tužili državu nekom međunarodnom sudu, dobili bi spor, jer je to u apsolutnom sukobu sa pravdom i moralom - ukazao je naš sagovornik.
Od 1. aprila ove godine penzije se usklađuju prema sistemu 87,5 odsto rasta penzije u odnosu na troškove života, a 12,5 odsto u odnosu na rast zarada, a ta formula po sadašnjem zakonu važila bi do aprila iduće godine, kada bi se penzije ravnale samo prema troškovima života. Zapravo, prema još nepovoljnijoj formuli.
- Zakon se mora promeniti, jer termin troškovi života i ne postoji u zapadnoj terminologiji. Nova vlada mora ukinuti tu tekovinu socijalizma, a od mogućnosti budžeta zavisi da li će se vratiti švajcarska formula usklađivanja - naveo je on.
Neki stručnjaci upozoravaju da je usklađivanje penzija sa prosečnom zaradom ipak nerealno, jer su plate u Srbiji mnogo niže nego što kaže statistika, a zna se da u pojedinim regionima plate iznose svega 6.000 dinara. Dok na argumente da zemlje u regionu imaju penzije koje iznose i manje od 50 odsto plata, penzioneri kažu da su i plate tamo znatno više, tako da ljudi imaju za bar osnovne potrebe.
- Kada bi penzije pratile samo rast troškova života, njihovi korisnici ne bi uživali u plodovima ekonomskog progresa zemlje. Oni bi bili isključeni iz tekovina prosperiteta države - upozorava Popov.
Puno primaju koliko su radili
Profesorka ekonomije Danica Popović upozorila je da je obećanje „penzije će biti 70 odsto od plate“ demagoški potez, jer 17 odsto penzionisane populacije ima pun staž i već prima oko 90 odsto prosečne plate. Prema statistici, u Srbiji je najviše onih koji su u penziju otišli sa 35 godina radnog staža (oko 22,14 odsto). Odmah iza njih su penzioneri s provedenih 25 do 29 godina staža, kojih je 8,46 procenata.
- Pre 20 godina pun staž je bio niži, a mnogi nisu dobrovoljno otišli u prevremenu penziju, nego zato što moraju. Društvena preduzeća nisu uplaćivala staž, ili su im priznate minimalne osnovice osiguranja, a za taj haos ispaštaju nesrećni građani - navodi Popov.
Junska prosečna penzija je pala na 53,2 odsto prosečne zarade, koja je bez poreza i doprinosa u maju je iznosila 32.147 dinara. Prema statistici Fonda PIO, u decembru je prosečna starosna penzija onih koji su radili 40 godina iznosila 23.250 dinara, a invalidska za isti staž bila je 21.258 dinara. Najnižu invalidsku penziju tada su imali oni koji su ostvarili samo do četiri godine staža, a iznosila je 9.645 dinara, dok su oko 9.700 dinara primali oni koji su radili 15 do 19 godina. Povećanjem penzija u januaru i aprilu, ovi iznosi su trenutno nešto malo veći.
- Mala penzija nije rezultat loše penzijske politike, a iznos nije visok zato što je radnik imao niži stepen stručne spreme i radio samo 15 godina - rekla je za Glas LJiljana Radifković iz Ministarstva rada. - Penzija zavisi od visine zarade i staža, dok one koje su ostvarene po beneficiranom stažu, na primer, pripadnika MUP-a, idu direktno na teret budžeta i ne opterećuju konkretno Fond PIO, dok se doprinos plaća i za uvećano trajanje staža - objašnjava ona.
Ipak, „bogati penzioneri“ su malobrojni, 982 iz kategorije zaposleni i 70 iz samostalnih delatnosti primaju ček u iznosu od 67.000 do 90.000 dinara.
.jpg)
