Izvor: B92, 23.Avg.2011, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Na njivama zaradili samo reumu
Novi Sad -- Ako je suditi po prosečnoj junskoj plati u Srbiji, prosečna penzija je već pala ispod propisanih 60 procenata i sad je 59,6 odsto, s tedencijom daljeg pada.
Najavljuje se novi talas ekonomske krize, mada ni stara još nije prošla, pa se može očekivati da jedna od mera države bude smanjenje plata u javnom sektoru, a one drže srpski prosek većim nego što bi bio da su iste kao u privatnom sektoru.
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 <<
To će, pak, smanjiti penzije, jer su njih zakonske izmene s početka godine direktno vezale za rast plata u javnom sektoru.
Od svih bivših jugoslovenskih republika, jedino je Slovenija namenila socijalne penzije vremešnim građanima bez ikakvih prihoda. One su uvedene još 2003, ali deljena samo starijima od 75 godina, kojih je malo. Nakon početnog opreza i straha od bankrota, dežela je "popustila”, pa sada pravo na nju imaju i mlađi.
Penzioneri već sada, pogotovo ako žive od minimalca koji je nešto više od 120 evra mesečno, teško spajaju početak i kraj meseca, a čeka ih još veća nemaština.
No, još je teže onima koji su dočekali starost bez prava na na bilo kakvu, pa makar i minimalnu, penziju. Neki nisu uspeli da sakupe neophodnih 15 godina staža, drugi su kasno saznali da im poslodavci nisu uplaćivali penzioni doprinos pa staž upisan u radnu knjižicu nije pokriven penzionim, bez kojeg nema penzija, a dosta je onih koji nikad nisu bili na plati jer su se bavili poljoprivredom ili nisu ni tražili posao.
Uglavnom, trenutno je u Srbiji više od 100.000 seniora koji doslovno gladuju jer uopšte nemaju radnog staža ili ga imaju malo.
Već godinama, pogotovo nakon demokratskih promena, poteže se priča o uvođenju socijalnih penzija, kakve je uvelo 80 država za one bez radnog staža, koje bi, zapravo, bile pomoć starim i ugroženim penzionerima.
Čak i Svetska banka, koja slovi za veoma strogu i škrtu za socijalna davanja, preporučuje socijalnu penziju jer je stanovništvo svuda sve starije i duže živi.
Preporuku su prihvatile i neke članica EU, pa je u Danskoj, Italiji, Irskoj, Portugalu, Španiji i Švedskoj uvedeno pravo na penziju za sve starije od životnog doba potrebnog za redovno penzionisanje. U propisivanju kriterijuma za ostvarivanje tog prava države se rukovode dužinom prebivališta u zemlji, prihodima, godinama starosti"
Mada su trenutno Italija, Španija, Portugal i Irska među ekonomski najranjivijima i bile su prinuđene na to da uvedu niz dodatnih mera štednje, nijedna od njih, ipak, neće zakidati na socijalnim penzijama jer su svesne toga da bi bez njih stotine hiljada ljudi zapalo u krajnju bedu.
Postoji volja da se i u Srbiji uvedu socijalne penzije, ali se niko ne usuđuje da ih zakonski reguliše, pošto novca za isplatu takvih primanja jednostavno nema. Niti će ga biti i narednih godina. Nacionalni korespondent za starenje Lidija Kozaračanin smatra da su socijalne penzije spas za sve one starije od 70 godina bez primanja, ali je svesna stanja u kojem je domaća ekonomija.
„Termin "socijalna penzija” podrazumeva onu kojoj nije uslov da se određeni broj godina uplaćuje doprinos. Iako većina starih u zemljama u razvoju radi, malo njih zaradi toliko da može zadovoljiti svoje osnovne potrebe, a kamoli i članove porodice koji od njih zavise", objašnjava Kozaračanin.
Zato su novčani transferi usmereni na starije u suštini komponenta svestrane socijalne zaštite, kreirane tako da je namenjena i siromašnoj deci, ženama i ostalim članovima ugroženih porodica.
Ona uvođenje socijalnih penzija objašnjava njihovom jednostavnošću, javnošću i očiglednom pravednošću prema onima koji ih primaju, ali i prema poreskim obveznicima.
Dodaje da se socijalnom zaštitom starih, posebno najsiromašnijih, obezbeđuje široka politička podrška, a u zemljama koje su regulisale socijalne penzije, javnost oštro reaguje ako vlada pokuša da izbegne svoje prihvaćene obaveze.
Dakle, poreskim obveznicima uopšte ne smeta što se novcem iz budžeta pomažu stari i ugroženi, već samo kad se on troši na neke druge, nepotrebne stvare.
Naše vlasti, i pored sve želje da steknu veliku popularnost, pogotovu tokom predizbornih meseci, ipak se ne usuđuju čak ni da obećaju socijalne penzije. Znaju da im najsiromašniji ne bi ni poverovali, jer se država muči i s redovnom isplatom penzija, koje svakog meseca debelo dotira iz već iovako prazne kase.
Hektar zemlje sreću kvari
Po podacima NVO "Snaga prijateljstva – Amati”, od 12,8 odsto starijih od 70 godina u Srbiji koji nemaju nikakva primanja, većina ih je odavno u zoni dubokog siromaštva jer, osim što nemaju ni za hleb, često su i bez bližih srodnika da im pomognu.
Uglavnom su to ljudi sa sela, koji su čitav život radili na njivi, nisu uplaćivali doprinose jer za to nisu imali novca, a danas nemaju nikakve prihode. Da zlo bude veće, teško dolaze i do materijalne pomoći države, pošto imaju više od jednog hektara zemlje, što im smeta da bi stigli na socijalnu listu.
Spremni su oni i da se odreknu svoje već zakorovljene zemlje, ali je niko neće. Socijalne penzije, kad bi ih Srbija uvela, ne bi pale na teret Fonda PIO i time se, automatski, povećao broj penzionera, nego na teret budžeta i poreskih obveznika.
