Izvor: Politika, 06.Avg.2014, 12:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mnogo ciljeva ministra finansija
Kontrola budžetskih rashoda, veća naplata poreza, borba sa sivom ekonomijom i uštede u javnim preduzećima prioriteti novog ministra finansija
Dušan Vujović, novi ministar finansija, imaće, sudeći prema izloženom ekspozeu u ponedeljak u parlamentu, pune ruke posla. Najavio je veoma širok front borbe na reformi srpske ekonomije – kontrolu budžetskih rashoda, veću naplatu poreza, borbu sa sivom ekonomijom i uštede u javnim preduzećima.
On je, između ostalog, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << rekao da će vlada odlučiti koliko će biti smanjene plate i penzije, a to bi trebalo da bude što je moguće manje.
„Samo smanjivanje plata i penzija neće rešiti stvar. Moj predlog je smanjenje troškova, uključujući i smanjenje plata i penzija, ali minimalno koliko je to moguće, jer ne želimo da povredimo pogotovo one ljude sa niskim platama i penzijama. Moj princip je da svi podjednako podnesu smanjenje deficita i duga. Niko neće biti pošteđen i niko ne bi trebalo da bude previše opterećen”, rekao je Vujović.
Kakvi su izgledi za uspeh njegovog programa? Svi njegovi prethodnici najavljivali su da će smanjiti minus u državnoj kasi, povećati investicije, pokrenuti privredu. Epilog je bio obrnut: deficit, javni dug i stopa nezaposlenosti postajali su sve veći, a investicije sve manje. Može li Vujović da otkloni sistemsku grešku naše ekonomije?
Nebojša Savić, predsednik Saveta guvernera Narodne banke kaže da koncept koji je ministar finansija izneo ukazuje da će on raditi i na smanjenju rashoda i na povećanju prihoda.
– Dobro bi bilo da se ostvare najave o boljoj naplati poreza i borbi protiv sive ekonomije koja kod nas dostiže 30 odsto BDP-a, jer bi se u tom slučaju izbeglo povećanje PDV-a. Budžetski deficit je visokih osam odsto BDP-a i matematika jasno ukazuje da se moraju napraviti rezovi na rashodnoj strani. U budžetskim troškovima najveći rashod su plate i penzije i njihovo smanjenje je neminovnost. Plate u javnom sektoru su veće nego u privatnom, a i penzije su veće nego što bi trebalo da budu – kaže Savić.
Ovaj ekonomista ukazuje da je veoma važno da fiskalna konsolidacija otvori prostor za privredni rast. Najgore bi, kaže on, bilo da se zarad ušteda smanje javne investicije, jer se od tih investicija očekuju budući prihodi.
– Žrtve su sada neophodne kako bi 2016. godine krenuo oporavak. U protivnom tonućemo još dublje. Za mesec dana biće rebalans budžeta pa ćemo videti u kom smeru ide konsolidacija – kaže Savić.
Vladimir Krulj, savetnik u konsultantskoj kući „Kreab, Gevin i Anderson” kaže da je realno da se proces fiskalne konsolidacije sastoji od kombinacije mera. S jedne strane smanjuje rashode budžeta, a sa druge radi na povećanju budžetskih prihoda, budući da i jedne i druge mere imaju svoja ograničenja.
– Prostora za smanjenje budžetskih rashoda ima racionalizacijom poslovanja javnih preduzeća, jer su gubici javnih preduzeća od 50 milijardi dinara, koliko su iznosili u prošloj godini, jednostavno neodrživi. Javna preduzeća, u većini slučajeva, trebalo bi da donose prihod u budžet, kao što je primer u većini normalnih i uređenih zemalja, a ne da predstavljaju rashodnu stavku. Što je pre moguće treba raditi na rešavanju pitanja preduzeća u restrukturiranju, kako bi se smanjile ili neutralisale subvencije iz budžeta za ta preduzeća, koja su zajedno sa javnim preduzećima, iznosile oko 800 miliona evra godišnje. Pronalaženje strateškog partnera za „Železaru Smederevo” oslobodilo bi državnu kasu subvencije od oko stotinak miliona evra godišnje. Slična je priča sa FAP-om, „Petrohemijom”, „Simpom”, smatra Krulj.
Skoro je izvesno da se u procesu fiskalne konsolidacije mora pribeći i smanjivanju plata u javnom sektoru, kao i penzija, kaže naš sagovornik. Puno se licitiralo proteklih dana o procentu smanjenja, ali je sigurno da će Vlada Srbije prilikom određivanja obima tog smanjenja morati da vodi računa i o socijalnoj komponenti jedne takve mere. Možda treba razmisliti i o mogućnosti da se ne ide na linearno smanjenje, već da se napravi neki selektivni pristup, u skladu sa socijalnom situacijom i u skladu sa ravnomernom raspodelom tereta jedne takve mere.
– Naravno, potrebno je videti i šta se može uraditi i u segmentu reforme državne uprave, kako bi se i tu smanjili troškovi, inače veoma velikog državnog aparata, kroz nove platne razrede i slično.
U delu povećanja budžetskih prihoda sigurno treba istaći da postoji prostor za suzbijanje sive ekonomije, posebno u segmentu trgovine akciznim proizvodima. Isto tako, moguće je boljom organizacijom Poreske uprave povećati procenat naplata poreza i eliminisati ili smanjiti vidljive primere izbegavanja plaćanja poreza – kaže Krulj.
Ukoliko sve ove mere ne daju očekivani rezultat, sigurno je da će Vlada Srbije morati da pribegne povećanju stope PDV-a, sa svim njenim negativnim uticajima na inflaciju ili pak na pad prometa u maloprodaji. Situacija u javnim finansijama – budžetski deficit od preko osam odsto BDP-a, javni dug preko 21 milijardu evra, potreba zaduživanja od oko pet milijardi evra da bi se pokrio deficit i platili dugovi – ove mere jednostavno čine ultimativnim i neizbežnim, dodaje on. Sprovođenje ovih mera i svođenje deficita budžeta preduslov je da bismo uopšte mogli da razgovaramo sa MMF-om o novom aranžmanu sa tom finansijskim institucijom, a koji je preduslov i za neke druge kredite, poput onih od Svetske banke.
Jovana Rabrenović
objavljeno: 06.08.2014.
