Izvor: Večernje novosti, 01.Mar.2013, 22:38   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Mnogi uzalud čekaju penziju

REKORDNA nezaposlenost, slaba naplata doprinosa i sve dominantnija uloga države u finansiranju penzija dovoljni su razlozi zbog kojih je 176.686 zaposlenih odlučilo da ulaže u privatne penzije umesto da se u starosti oslanja na državne. A da će njihov put slediti sve više radnika, predviđaju i stručnjaci koji se bave reformom penzijskog sistema jer svakodnevno upozoravaju da je ovakav način poslovanja Fonda PIO - neodrživ. >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << - U situaciji kada 35 odsto novca iz republičke kase odlazi na penzije, što je čak 15 odsto bruto društvenog proizvoda, nije više pitanje da li će se ovakav sistem slomiti, već samo kada - kaže Slavenko Grgurević, predsednik Upravnog odbora Fonda PIO, i dodaje da je reformu potrebno sprovoditi mnogo agresivnije nego do sada. - A to znači da Fond što pre mora da ima sopstveni račun i da konačno raspolaže svojom imovinom, a ne da to u njegovo ime čini država. Danas je Fond PIO samo protočni bojler, a takve primere ne poznaje nijedna ozbiljna zemlja. Da Fond PIO nije ugrožen smatra najuže rukovodstvo ove institucije. Tako i direktorka Dragana Kalinović podseća da se njihovi izvorni prihodi obezbeđuju od naplate doprinosa, pa ”procenat državnog učešća direktno zavisi od ažurnosti poslodavaca”. Povećanjem naplate, dodaje ona, smanjila bi se i državna intervencija, pa je ”ključ” u načinima koji bi povećali naplatu. U Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike kažu da će upravo to biti zadatak tek oformljenog Centralnog registra jer će on olakšati otkrivanje onih koji ne izmiruju obaveze prema državi pošto će na jednom mestu objedinjavati podatke iz zdravstvenog i socijalnog fonda, Nacionalne službe za zapošljavanje i Poreske uprave.STRANCI VIŠE ŠTEDE PROSEČAN iznos na računima članova iznosi nešto više od 100.000 dinara i u stalnom je porastu, pokazuju podaci NBS. - Ipak, stranci su mnogo darežljiviji jer oni u fondove uplaćuju pet puta veće iznose. Ipak, u iščekivanju rešenja koja bi stabilizovala penzijski sistem, sve više radnika se okreće ka deset privatnih penzijskih kuća. Prema podacima Narodne banke Srbije, člansku kartu danas u njima ima 176.686 korisnika i oni ukupno imaju 237.092 sklopljena ugovora, što znači da je jedan korisnik istovremeno član više dobrovoljnih društava. - Osim u 2007. godini, kada se najveći broj dobrovoljnih penzijskih fondova osnivao i kada su uplate bile najmanje, ukupni doprinosi bili su stabilni tokom godina i kretali su se na nivou od 2,2 do 2,5 milijardi dinara godišnje - računaju u NBS. - A ni struktura korisnika po polu i po uplatama nije se znatnije promenila u odnosu na prethodne godine. Uglavnom su to muškarci (59 odsto), prosečne starosti 44 godine. Ipak, da privatni fondovi nisu i neće biti nikakva konkurencija državnom, smatraju i u Fiskalnom savetu Srbije, uprkos tome što su njihova upozorenja o neodrživosti Fonda PIO bila najglasnija. - Privatni fondovi u Srbiji, baš kao i u ostalim zemljama, nisu namenjeni svima, već natprosečno plaćenim radnicima - smatra Nikola Altiparmakov, član Fiskalnog saveta. - Oni nisu alternativno, već dopunsko osiguranje, dakle, dodatno ulaganje u starost. Državni fond neće propasti nikada, ali zbog ekonomskih prilika i sve nepovoljnije demografske strukture, on sigurno neće biti tako izdašan kao što je bio pre 30 godina. Penzije će, nema dileme, biti sve manje. On smatra da je logično što se u takvim prilikama razvija i ”treći stub osiguranja”, odnosno dobrovoljni penzijski fondovi, ali je u Srbiji i taj proces tek u začetku. - Ipak, rezultati su ohrabrujući - smatra Altiparmakov. - U razvijenim zemljama ovakvi fondovi postoje vekovima. Ipak, i u Americi i Kanadi je pokrivenost stanovništva privatnim osiguranjem manja od 50 odsto, a to se smatra visokim učinkom. S druge strane, u Srbiji je osam odsto radnika pokriveno ovim osiguranjem, a privatni fondovi kod nas postoje tek pet, šest godina. NAŠE DAŽBINE NAJSKUPLJE U EVROPI POSLODAVAČKA udruženja u Srbiji su u više navrata tražila da država smanji sopstveni apetit jer se kod nas za poreze i doprinose na zarade izdvaja 69,8 odsto od ukupne neto zarade - od toga 35,8 odsto na socijalno osiguranje, a 34 odsto na poreze. Iza Srbije sledi Hrvatska (53 odsto), zatim Mađarska, Indija, Nemačka, Francuska, Turska. A na Bahamima su ukupna izdvajanja - jedan odsto.

Nastavak na Večernje novosti...

B92: Niko ne veruje u državni PIO