Izvor: Glas javnosti, 27.Feb.2009, 02:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Manje birokratije za izlazak iz krize

BEOGRAD - Veliki pad budžetskih prihoda od početka ove godine i konstantno slabljenje dinara naterali su Vladu Srbije da pristane na sklapanje novog aranžmana sa Međunarodnim monetarnim fondom i da najavi rebalans budžeta posle marta, kada budu poznati precizni makroekonomski podaci za prvo tromesečje. Međutim, predstavnici vlasti nisu složni oko toga na koji način nadomestiti nedostajuća sredstva - da li smanjivanjem plata i penzija, daljim zaduživanjem ili dizanjem poreza. >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti <<

Guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić preporučuje da se umanje plate i penzije i redukuje državna administracija, ali premijer Cvetković decidno tvrdi da penzioneri neće biti na udaru, a prema dosadašnjem iskustvu i izjavama pojedinih ministara, ni birokratija ne mora da brine za svoja radna mesta.

„Makaze“ nisu obavezne

Stručnjaci, s druge strane, smatraju da će država morati da smanji troškove, čak i ako se rebalansom bude predvideo budžetski deficit od tri odsto, što je dvostruko više od originalnog plana, mada za to nije obavezno da se seku penzije i plate.

- Pad rashoda može da se ostvari i otpuštanjem armije državnih administrativaca, a trebalo bi i odustati od plana da se ove godine otvore kancelarije za regionalni razvoj, jer njima troškovi ne da se ne umanjuju, već se još i uvećavaju. Treba ugasiti i regionalne kancelarije za Nacionalni investicioni plan, pošto njihov posao mogu da obavljaju druge lokalne službe, dok bi plate u javnom sektoru trebalo bar zamrznuti na sadašnjem nivou. Penzije ne bi trebalo dirati, osim što bi eventualno mogle da se smanje najviše penzije u državi - preporučuje Saša Đogović, stručnjak Instituta za tržišna istraživanja. On dodaje da Srbiji ove godine nisu potrebni ni izdaci za turizam i da bi „svaka pametna država smanjila PDV kako bi oslobodila sredstva privrede, a ne bi ni pomišljala na povećanje poreza“. Uz to Srbija bi, prema Đogoviću, trebalo da odustane od „nonsensa kakav je jednostrana primena SSP-a“, pošto u vremenu krize svaka država štiti sebe.

MMF kao oslonac

Ipak ovaj ekonomista očekuje da će u rebalansu biti jedino kozmetičkih smanjivanja rashoda i da će se država dalje zaduživati i dizati deficit, „što je obično krpljenje zakrpa“.

Goran Nikolić iz Privredne komore Srbije kaže da ne očekuje pad zarada i penzija. On smatra da bi država trebalo da uštedi u budžetskim nabavkama i da će MMF sigurno tražiti pad rashoda, ali da će verovatno dozvoliti i da deficit poraste na tri odsto BDP-a.

- Treba videti koliki će zapravo biti pad prihoda u prvom kvartalu i na osnovu toga eventualno dizati poreze, što bi doduše delovalo inflatorno - kaže Nikolić. On dodaje da bi bio zadovoljan kada bi Srbija završila godinu sa nultim privrednim rastom u odnosu na planiranih tri odsto, „što bi bio sjajan rezultat, ali je možda suviše optimističan“. Nikolić veruje i da će dve milijarde dolara, koliko Srbija planira da uzme od MMF-a, biti dovoljno da se uspori pad kursa.

Nastavak na Glas javnosti...