Izvor: Politika, 22.Apr.2015, 22:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Manjak u ordinacijama, višak na tržištu rada
U Srednjobanatskom okrugu najizraženiji nedostatak onkologa: na 180.000 stanovnika radi svega troje
Zrenjanin – Zdravstvene ustanove u Srednjobanatskom okrugu muči nedostatak kadra. U mnogim službama preovladavaju iskusni lekari, od kojih mnogi uskoro odlaze u penziju, pa neće biti dovoljno stručnjaka, čime će aktuelno stanje biti dodatno otežano. U zdravstvu je na snazi vladina uredba koja već godinama ograničava zapošljavanje novih radnika.
Opšta >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << bolnica „Đorđe Joanović“, najveća banatska zdravstvena ustanova, već duže vreme nema dovoljan broj lekara. Direktorka dr Gordana Kozlovački kaže da je bolnica kadrovski na istorijskom minimumu u poslednje četiri decenije.
– Broj zaposlenih se može upoređivati sa davnom 1975. godinom, kada nije bilo ni naznaka za gradnju nove bolnice, a od tada su se razvile brojne nove službe – ističe Kozlovački.
U bolnici ima nešto više od 1.000 zaposlenih, a nedostaje još oko 300 radnika. U odnosu na normative nedostaje 40 lekara, 90 sestara i 70 tehničkih radnika. Po kadrovskom planu, koji je minimum minimuma, manje je 11 lekara, 12 sestara i 17 tehničkih radnika, objašnjava direktorka, uz poređenje da je u niškom okrugu broj lekara na 10.000 pacijenata 44, a u srednjobanatskom svega 19.
Ozbiljan problem je i prosečna starost lekara koja je iznad 50 godina, a u nekim službama, poput onkologije, čak 55 godina. U toj službi, nedavno su u razgovoru s novinarima naglasili da za ceo Srednjobanatski okrug sa 180.000 stanovnika, rade svega tri onkologa.
Zbog ograničavanja zapošljavanja, sadašnje onkologe koji su pred penzijom neće imati ko da zameni, naročito kada je reč o iskusnim i dokazanim stručnjacima. U isto vreme svakodnevno se govori o naglom porastu malignih oboljenja.
Miodrag Subić, direktor zrenjaninskog Doma zdravlja „Boško Vrebalov“, kaže da je reč o hroničnom nedostatku stručnog kadra. Prema njegovim rečima, od 135 lekara opšte prakse predviđenih sistematizacijom sada radi 128, među kojima je 13 stažista, tj. onih koji rade na određeno vreme. Od devet potrebnih ginekologa radi četiri.– To stvara teškoće kod sprovođenja obaveznog skrininga da bi se predupredile maligne bolesti kod žena. Zbog nedostatka lekara ne mogu da se pokriju sve ambulante. Ne pomaže ni novčana stimulacija da pojedini lekari rade na dva mesta, jer oni to fizički ne mogu da pokriju – kaže magistar ekonomskih nauka Miodrag Subić.
S druge strane, u zrenjaninskoj Filijali Nacionalne službe za zapošljavanje direktorka Tanja Mijatović kaže za „Politiku“ da se u njihovoj evidenciji nalazi petoro nezaposlenih lekara od kojih troje ima položen stručni ispit, što znači da su obavili stažiranje, a dvoje još očekuje ispunjavanje te obaveze.
Dr Boban Đukanović, član Gradskog veća zadužen za zdravstvo, kaže za naš list da je opravdana zabrinutost u bolnicama i domovima zdravlja, jer kadar duže vreme nije obnavljan, pa ni nakon odlaska lekara u penziju. Ipak, tvrdi on, postoji i druga strana medalje. Čelnici ustanova bi trebalo da imaju u vidu da je ograničenje uvedeno zbog manjka novca u državi.– Moramo da štedimo na svim poljima. Umesno bi bilo da se zapitamo gde je broj nemedicinskog osoblja sveden na evropskih 15 odsto. Mi još uvek imamo 30 odsto zaposlenih koji nisu ni lekari, ni sestre, ni bolničari – kaže Đukanović.
