Izvor: Blic, 15.Jul.2008, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Malo uplata za dobrovoljne penzije
Ukoliko brinete da vam kućni budžet posle penzionisanja neće biti dovoljan za kakav-takav normalan život, postoji rešenje - dobrovoljni penzijski fond. Da biste ostvarili pravo na dobrovoljnu penziju, dovoljno je uplaćivati 1.000 dinara mesečno i, ako to činite recimo 30 godina, možete da očekujete isplatu penzije u narednih deceniju od 18.488 dinara, što je skoro vrednost sadašnje prosečne penzije. Naravno, što je veći iznos uplate, to je i veća >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << penzija.
U Srbiji ima 1,6 miliona penzionera, tako da je broj od 100.000 građana koji uplaćuje novac u dobrovoljne penzijske fondove još uvek mali. Ipak, nedavno odobrenje dozvole za rad Narodne banke Srbije dva fonda „Hipo" i „Sosijete ženeral Penzije", koja će organizovati dva dobrovljna penziona fonda „Sosijete ženeral Štednju" i „Sosijete ženeral Ekvilibrio", ukazuje da ovo tržište ima perspektivu.
Trenutno posluje sedam dobrovoljnih penzijskih fondova: „Delta Đenerali", „Rajfajzen Future", „Garant", „DDOR Penzija plus", „Nova penzija", „Dunav" i „Triglav penzija".
- Broj penzijskih fondova u Srbiji je sasvim zadovoljavajući, s obzirom na veličinu tržišta na kome oni posluju, iznos imovine kojom upravljaju, kao i broj društva u regionu. Ipak, za jedno tržište nije bitan toliko broj fondova kao što je značajno ko su njihovi osnivači. Do ovog trenutka, kvalifikovani vlasnici su bili ozbiljni domaći i strani ulagači. Neki od njih imaju značajno iskustvo u ovoj delatnosti u drugim zemljama, a organizovanje novih fondova ukazuje na rastuću konkurenciju u sektoru, što svakako ide u prilog članovima dobrovoljnih penzijskih fondova - kaže Kristian Vukojičić, zamenik generalnog direktora Sektora za nadzor dobrovoljnih penzionih fondova u NBS.
Penziju mogu da uplaćuju svi zaposleni kojima poslodavac već uplaćuje državnu penziju, radnici koji nisu prijavljeni, nezaposleni, kao i roditelji za svoju decu.
Najveća prednost dobrovoljnih penzijskih fondova jeste njihova
potpuna fleksibilnost za članove. To znači da građani sami biraju iznos koji će da uplaćuju, kao i kakva će biti dinamika uplate. Najniži doprinos koji može da se uplati je 1.000 dinara, a postoji i mogućnost da građani ne uplaćuju isti iznos.
- Član fonda može da uplaćuje 3.000 dinara nekoliko meseci pa zatim narednih nekoliko 5.000 dinara, pa da se opet vrati na 3.000 dinara, i to uz mesečnu, polumesečnu, tromesečnu ili bilo koju drugu dinamiku koju izabere. Takođe, on može u nekom trenutku i da prestane da uplaćuje doprinose pa da nastavi kada mu to finansijske mogućnosti dozvole i to sve bez bilo kakvih posledica - naglašava Nataša Marjanović, direktor i portfolio menadžer „Delta Đenerali", dobrovoljni penzijski fond.
„Delta Đenerali" dobrovoljni penzijski fond je prvi privatni fond koji je dobio licencu centralne banke i trenutno više od 45.500 ljudi uplaćuje doprinose za svoju penziju. Prosečna uplata u maju po članu iznosila je 2.500 dinara.
- Pravo na povlačenje i raspolaganje dobrovoljnom penzijom član fonda stiče sa navršene 53 godine života. To pravo može da se ostvari i pre i to u slučaju vanrednih troškova lečenja i trajne nesposobnosti za rad. Zakon o dobrovoljnim penzijskim fondovima i penzijskim planovima definiše da povlačenje i raspolaganje akumuliranim sredstvima član fonda mora započeti najkasnije sa navršenih 70 godina života - kaže Snežana Ristanović, direktor „Rajfajzen Future", društava za upravljanje dobrovoljnog penzionog fonda. Ovaj dobrovoljni penzijski fond ima skoro 10.000 članova. Prosečno uplaćeni penzijski doprinos po članu iznosi 4.500 dinara.
Kada se stekne jedan od uslova, po rečima našeg sagovornika, član fonda određuje na koji način će mu novac biti isplaćen. To može biti jednokratna isplata, programirana isplata, kupovina anuiteta ili kombinacijom ovih načina.
Rizik sa fondovima
Narodna banka svakodnevno prati ulaganje imovine svakog fonda, i njihova imovina, što je za članove veoma važno, zaštićena je. Za sada fondovi novac najviše ulažu u obveznice stare devizne štednje i u akcije sa listinga A Beogradske berze.
- Kao i kod svih ostalih investicija, građani moraju biti svesni da se sredstva mogu povećati, ali i da se mogu i smanjiti. Imovina fonda ulaže se u raznovrsne hartije od vrednosti, tako da pad jedne vrste hartije ne može da značajno utiče na vrednost fonda. Fondovima su na raspolaganju domaće hartije od vrednosti, kao što su akcije Beogradske berze, obveznice stare devizne štednje, razne vrste depozita, nepokretnosti, kao i najkvalitetnije hartije od vrednosti u inostranstvu - ističe Kristian Vukojičić.
Od čega zavisi visina privatne penzije
Nekoliko faktora utiče kolika će biti iznos privatne penzije. Osim visine mesečne uplate doprinosa, uticaj ima i dužina vremenskog perioda tokom kojeg se uplaćuju doprinosi u fond, kao i visina prinosa koje neko društvo za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom ostvari tokom godine.
Naravno, što se više i duže štedi, penzija će biti viša a efekti prinosa na prinos izraženiji.
Šta je bitno prilikom izbora fonda?
-raspitati se ko su osnivači kompanije koja upravlja fondom
-iz prospekta se upoznati sa uslovima o članstvu
-kolika je naknada koja se naplaćuje prilikom uplata doprinosa (najviše do tri odsto)
-kolika je naknada za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom (najviše do dva odsto)
-koliki prinos fond ostvaruje
-praćenje kretanja vrednosti investicionih jedinica (objavljuju se u dnevnim novinama)
Uplata doprinosa i očekivane mesečne isplate
Period uplate
mesečni doprinos
5 god.*
10 god.*
15 god.*
1.000 dinara
30.784,37
18.488,61
14.608,23
30 godina
3.000 dinara
92.353,12
55.465,82
43.824,69
5.000 dinara
153.921,86
92.443,04
73.041,15
1.000 dinara
11.989,37
7.200,62
5.689,36
20 godina
3.000 dinara
35.968,10
21.601,87
17.068,09
5.000 dinara
59.946,84
36.003,12
28.446,81
1.000 dinara
3.676,61
2.208,11
1.744,68
10 godina
3.000 dinara
11.029,83
6.624,34
5.234,03
5.000 dinara
18.383,05
11.040,57
8.723,38
*isplata penzija u dogovorenom periodu
Napomena: Tokom čitavog perioda uplate, visina uplaćenih mesečnih penzijskih doprinosa je ista; stopa prinosa koja je korišćena u ovom primeru je 8,5% na godišnjem nivou i ona je promenljiva
