Izvor: Danas, 11.Dec.2014, 23:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mali izdavači biće zbrisani
Beograd - Predlog da se u katalog uvršćuju odobreni udžbenici za koje se izjasne škole koje pohađa najmanje 15 odsto učenika određene generacije je veoma loš. Ne vidim nikakvu svrhu takvog rešenja, osim što će „zbrisati“ značajan broj malih izdavača, koji ne moraju biti lošiji od velikih, posebno ako su specijalizovani za određeni predmet ili nivo obrazovanja, kaže za Danas Ivan Ivić, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu u >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << penziji, komentarišući Nacrt novog zakona o udžbenicima, oko koga se prethodnih nedelja vodi oštra debata između izdavača i Ministarstva prosvete.
Obrazloženje Ministarstva je da ograničenje od 15 odsto služi za određivanje maksimalne maloprodajne cene udžbenika.
- Mislim da nije saglasno sa našim privrednim sistemom da država određuje cenu udžbenika, ali nisam stručan da ulazim u to pitanje. U Nacrtu je uvedeno vrlo liberalno rešenje da izdavač udžbenika može biti svako preduzeće ili organizacija koja je u svom programu previdela da se bavi izdavačkom delatnošću, a s druge strane se nameće ograničenje od pomenutih 15 odsto. To će omogućiti da glas nastavnika iz velikih škola bude odlučujući prilikom izbora udžbenika koji će ući u katalog. Takvo rešenje bi bilo apsolutno pogrešno, jer bi izborom udžbenika koji odgovaraju samo gradskim školama bili oštećeni učenici i nastavnici iz seoskih škola sa velikim brojem isturenih odeljenja. U Srbiji ima 500 kombinovanih odeljenja, i možda nekom učitelju određeni udžbenik pomaže da radi u takvoj situaciji. Izbor udžbenika treba da u što većoj meri da bude prilagođen lokalnoj sredini i karakteristikama učenika neke škole.
To stoji u Nacrtu zakona, ali je s druge strane primetna namera države da uniformiše škole, tako što se insistira da se u svim odeljenjima istog razreda iste škole za isti predmet koristi isti udžbenik jednog izdavača.
- Niste potpuno u pravu, jer to nije obaveza već piše da se to radi po pravilu. To bi svakako trebalo naglasiti. Veoma je važno omogućiti nastavnicima da samostalno biraju udžbenike svuda gde postoje opravdani i specifični razlozi. U Sokobanji, na primer, postoji jedna centralna škola i dvadesetak isturenih odeljenja. Obavezati seoske škole da rade kako je odlučila centralna bi bila velika greška. Moram da navedem još jedan razlog zašto sam protiv da se u katalog uvršćuju samo udžbenici za koje se izjasne škole koje pohađa najmanje 15 odsto učenika određene generacije. To može biti osnov za korupciju, jer kada izdavač uloži napor da štampa udžbenik i on je pozitivno ocenjen, pokušaće svim sredstvima da se nađe u katalogu.
Ministarstvo prosvete tvrdi da je cilj ovakvog zakona da dobijemo kvalitetne udžbenike, izdavači kažu da je uperen protiv njih. Ko je u pravu?
- Zakon treba da reši dva problema: da sve kategorije učenika dobiju udžbenike i da to bude na vreme, kao i da podstiče podizanje kvaliteta udžbenika. Prvo pitanje je dosta dobro rešeno, jer se sada uvode priručnici za sve srednje stručne škole i za osnovno obrazovanje odraslih, a ostalim kategorijama učenika su udžbenici bili dostupni i prethodnim zakonima. Što se tiče drugog pitanja, naglašavam da su dobri standardi kvaliteta udžbenika i jasna procedura za njihovu primenu ključna poluga za obezbeđenje kvaliteta udžbenika.
Najavljeno je da će se raditi novi standardi, jer su postojeći loši. Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja (ZUOV) je pre nekoliko dana organizovao okrugli sto o ovoj temi.
- Nema nikakvog opravdanja da ZUOV radi standarde kvaliteta, jer niko od njihovih zaposlenih nije stručan za to. ZUOV treba da formira komisiju od kompetentnih ljudi ili da izradu standarda poveri stručnoj instituciji, a takva mogućnost je predviđena zakonom. Rok od mesec dana po stupanju na snagu novog zakona o udžbenicima da se donesu standardi kvaliteta je kratak, bez obzira ko ih bude radio.
Kako komentarišete to što je Nacionalni prosvetni savet izostavljen iz procedure odobravanja udžbenika?
- Kada pogledate celokupni postupak odobravanja, nema nijedne instance koja razmatra izveštaj komisije za ocenu kvaliteta rukopisa udžbenika. Dakle, niko stručan ne proverava šta su napisali članovi komisije, koju formira ZUOV sa liste ocenjivača. Tu postoji mogućnost manipulacije, jer ZUOV može namerno da odredi neke ljude za određenog izdavača i udžbenik i da njihovo pozitivno mišljenje o kvalitetu rukopisa bude pogrešno. Moralo bi da postoji neko telo koje će stručno proveriti izveštaj komisije. Ekspertiza postoji kao mogućnost samo ako je mišljenje komisije negativno. Smatram da je dobar predlog da se spisak stručnjaka recenzenata pravi na osnovu javnog konkursa.
Licence za izdavače
Ivan Ivić i grupa stručnjaka koji se godinama bave problemima udžbenika analizirala je Nacrt novog zakona, a među njihovim predlozima upućenim Ministarstvu prosvete je i uvođenje licence za izdavače. Prema Ivićevom mišljenju, ključni uslov za dobijanje licence trebalo bi da bude da izdavač ima interni sistem kontrole kvaliteta udžbenika.
